Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
15:1
15:2
15:3
15:4
15:5
15:6
15:7
15:8
15:9
15:10
15:11
15:12
15:13
15:14
15:15
15:16
15:17
15:18
15:19
15:20
15:21
15:22
15:23
15:24
15:25
15:26
15:27
15:28
15:29
15:30
15:31
15:32
15:33
15:34
15:35
15:36
15:37
15:38
15:39
15:40
15:41
Сербский (синод.)
Нови цар Антиох VII признаје власт Симону. Јудејски посланици долазе из Рима, проглашење савеза. Царев човјек Атиновије пријети Симону; Симон брани насљеђе отаца својих. Поход Кендевеја на Јудеју.
И посла Антиох,{Антиох VII Сидет} син Димитрија{Димитрије I Сотир} цара, посланице с острва морских Симону (прво)свештенику и етнарху Јудејаца и свему народу.
И посла Антиох,{Антиох VII Сидет} син Димитрија{Димитрије I Сотир} цара, посланице с острва морских Симону (прво)свештенику и етнарху Јудејаца и свему народу.
И бјеху са оваквим садржајем: „Цар Антиох – Симону, великом свештенику и етнарху и народу Јудејском – да се радује!
Пошто неки људи погубни овладаше царством отаца наших, и намјеравам да поново добијем царство да бих га васпоставио како је било прије, па најмих мноштво војске и начиних ратне лађе;
И намјеравам да се искрцам у земљу да бих казнио упропаститеље земље наше и опустошитеље многих градова у царству мојем.
Сада, дакле, потврђујем ти сва ослобођења пореза која су ти отпустили цареви прије мене, и остала давања што су ти отпустили.
И дозвољавам ти да чиниш ковање сопственог новца земљи твојој;
А Јерусалим и Светиња да буду слободни; и све оружје које си направио, и утврђења која си саградио и држиш, нека ти остану.
И свако дуговање царско, и будућа давања царска, од сада и на сва времена, отпуштају ти се.
А када будемо овладали царством нашим, прославићу тебе и народ твој и Светињу славом великом, тако да буде позната слава ваша по свој земљи.“
Године сто седамдесет четврте{138. г. прије Христа.} дође Антиох у земљу отаца својих, и приђоше му све војне снаге, тако да малобројне осташе са Трифоном.
И гоњаше га Антиох цар, и бјежећи дође у Дору, која је на мору.
Јер видје да се скупише на њега зла, и остави га војска.
И улогори се Антиох код Доре и са њим сто двадесет хиљада људи ратника и осам хиљада коњице.
И опколи град, и лађе са мора приђоше, и притискаше град са копна и са мора, и не пусти никога да изиђе или уђе.
И дође Нуминије и они са њиме из Рима имајући посланице (упућене од њих) царевима и земљама, у којима бјеше написано ово:
„Левкије, конзул Римљана, Птоломеју цару{Птоломеј цар VII Фискон Евергит} – да се радује!
Посланици Јудејаца дођоше к нама, пријатељи наши и савезници, обнављајући од почетка пријатељство и савезништво, послани од Симона првосвештеника и народа Јудејског.
И донесоше штит златни од хиљаду кеса (вриједности).
Би нам, зато, угодно да напишемо царевима и земљама да им не траже зла и не ратују против њих и градова њихових и земље њихове; и да не буду савезници непријатељима њиховим.
А би нам по вољи да примимо штит од њих.
Ако, пак, неки погубници побјегоше из земље њихове вама, предајте их Симону првосвештенику да им пресуди по закону њиховом.“
И исто написаше Димирију{Димитрије II Никатор} цару, и Аталу,{Атала Пергамски} Ариарату{Ариарат Кападокијски} и Арсаку,{Арсак Персијски}
И у све земље, и у Сампсаму, и Спартанцима, и на Дилос, и у Миндо, и у Сикион, и у Карију, и на Самос, и у Памфилију, и у Ликију, и у Халикарнас, и на Родос, и у Фасилиду, и на Кос, и у Сиду, и у Арадон, и у Гортину, и у Книду, и на Кипар, и у Кирину.
А препис њихов написаше{доставише} Симону првосвештенику.
А Антиох цар улогори се код Доре по други пут, пружајући на сваки начин на њу руке, и правећи опсадне справе; и затвори Трифона да не може улазити ни излазити.
И посла њему Симон двије хиљаде људи изабраних да се боре уз њега, и сребро и злато и оруђа довољно.
И не хтједе их примити, него одбаци све што му је раније обећао, и отуђиваше се од њега.
И посла к њему Атиновија, једнога од пријатеља својих, да са њиме поразговара, говорећи: „Ви држите Јопу и Газару и тврђаву у Јерусалиму, градове царства мога.
Њихове околине опустошисте и учинисте рану велику на земљи; и загосподаристе многим мјестима у царству мојем.
Сада, дакле, предајте градове које заузесте и порезе мјеста којима овладасте, изван граница Јудеје.
Ако ли не, дајте умјесто њих петсто таланата сребра, и за рушење што порушисте и за порезе градова још других петсто таланата. Ако ли не, доћи ћемо и заратити против вас.“
И дође Атиновије, пријатељ царев, у Јерусалим и видје славу Симонову, и одају са златним и сребрним сасудима, и славу велику, и би задивљен. И изнесе му ријечи цареве.
И одговоривши, Симон му рече: „Нити туђу земљу узесмо, нити туђе држимо, него је насљеђе отаца наших, које од непријатеља наших за неко вријеме бјеше неправедно овладано.
Ми, пак, имајући прилику, држаћемо насљеђе отаца наших.
А за Јопу и Газару, које тражиш, оне чињаху народу рану велику у земљи мојој, за њих ћемо дати сто таланата.“
И не одговори му (Атиновије) ни ријеч, него се врати са љутином цару и каза му ове ријечи, и славу Симонову и све што је видио. И разгњеви се цар гњевом великим.
А Трифон, ушавши у лађу, побјеже у Ортосију.
И постави цар Кендевеја за надстратега Приморја, и даде му снаге пјешадијске и коњичке.
И нареди му да се улогори наспрам Јудеје, и заповиједи му да изгради Кедрон и утврди врата, и да (отуда) војује против народа (Јудејског); а сам цар гоњаше Трифона.
И дође Кендевеј у Јамнију и поче узнемиравати народ и наступати у Јудеју и заробљавати народ и убијати.
И сагради Кедрон и постави тамо коњанике и војску, да би излазећи одатле пролазио путевима Јудеје, као што му нареди цар.
