Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
13:1
13:2
13:3
13:4
13:5
13:6
13:7
13:8
13:9
13:10
13:11
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:23
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:34
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40
13:41
13:42
13:43
13:44
13:45
13:46
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:53
Сербский (синод.)
Симон насљеђује Јонатана. Поход Трифонов, Јонатанова смрт и погреб. Трифон узурпатор убија цара Антиоха VI, Симон се окреће Димитрију II: ослобађање Јудеје од пореза и ослобађање тврђаве у Јерусалиму.
И чу Симон да Трифон сакупи многу војску да дође у земљу Јудину и да је сатре.
И чу Симон да Трифон сакупи многу војску да дође у земљу Јудину и да је сатре.
И видје да је народ уплашен и устрашен, па узиђе у Јерусалим и сабра народ.
И утјеши их и рече им: „Сами знате шта смо све ја и браћа моја и дом оца мојега учинили за Законе и Светиње; и ратове и стјешњења која видјесмо.
Ради тога погибоше браћа моја сва за Израиљ, и остадох ја сам.
И сада, нека ми не буде да поштедим душу своју у свако вријеме невоље, јер нисам бољи од браће моје.
Али ћу се осветити за народ мој и за Светиње и за жене и дјецу нашу, јер се сабраше сви незнабошци да нас сатру, услед непријатељства.“
И оживје дух народа чим чуше ријечи ове.
И одговорише гласом великим говорећи: „Ти си нам вођа умјесто Јуде и Јонатана, брата твога!
Ратуј рат наш, и све што нам кажеш, учинићемо!“
И сакупи све људе ратнике и похита да доврши зидове Јерусалима и утврди га унаоколо.
И посла Јонатана, сина Авесаломова, и са њим довољну војску у Јопу, и изагна оне који бијаху у њој, и остаде тамо у њој.
А крете Трифон из Птолемаиде са војском великом да уђе у земљу Јудину, и са њим Јонатан заробљен.
А Симон се улогори у Адиди наспрам долине.
И дозна Трифон да устаде Симон умјесто Јонатана, брата свога, и да ће ступити са њиме у рат, и посла посланике њему говорећи:
„Због новца који дуговаше Јонатан, брат твој, царској каси, због потреба које имађаше, задржали смо га.
И сада пошаљи сто таланата сребра и два сина његова као таоце, да не би он, ослобођен, одметнуо се од нас, па ћемо га пустити.“
И познаде Симон да му преварно говоре, али посла да дају сребро и дјецу да не би подигао велико нерасположење код народа,
Који би говорио: Није му послао сребро и дјецу, и (зато Јонатан) би погубљен!
И посла дјецу и сто таланата. А (Трифон) слага и не пусти Јонатана.
А послије тога дође Трифон да продре у земљу (Јудину) и сатре је, и опколи пут који води у Адору. А Симон и војска његова супротстављаху му се на сваком мјесту гдје год би пошао.
А они из тврђаве (у Јерусалиму) послаше Трифону посланике пожурујући га да им дође кроз пустињу и пошаље им хране.
И припреми Трифон сву коњицу своју да дође, и би ону ноћ врло велики снијег, и не дође због снијега; па се подиже и дође у Галадиту.
А када се приближи код Васкаме, уби (заробљеног) Јонатана, и би погребен тамо.
И врати се Трифон и отиђе у земљу своју.
И посла Симон и узе кости Јонатана, брата својега, и сахрани их у Модину, граду отаца својих.
И оплака га сав Израиљ плачем великим и жалише га много дана.
И изгради Симон над гробом оца свога и браће своје (споменик) од камена тесаног сприједа и отпозади, и уздиже га да се види (издалека).
И постави седам пирамида, једну наспрам друге, оцу и мајци и четворици браће.
И на њима изради умјетничке украсе, придодавши стубове велике, и на стубовима изради свеоружје за вјечно име, и крај свеоружја лађе извајане да виде сви који плове морем.
То је гроб који начини у Модину, до данашњега дана.
А Трифон се опхођаше преварно са Антиохом царем, Млађим, и уби га.
И зацари се умјесто њега, и стави круну Азије, и учини велику рану по земљи.
А Симон изгради утврђења по Јудеји, и огради високим пирговима и великим зидовима, и врата и запоре стави, и снабдје храном утврђења.
И изабра Симон људе и посла их Димитрију цару да учини ослобођење земљи (од пореза), јер сва дјела Трифонова бјеху отимачина.{пљачке}
И одговори му Димитрије цар по тим ријечима. И одговори му и написа му овакву посланицу:
„Цар Димитрије Симону првосвештенику и пријатељу царева, и старјешинама и народу Јудејском – да се радују!
Вијенац златни и палмову гранчицу, коју сте послали, окитисмо се (тиме), и готови смо да вам учинимо мир велики, и да напишемо службеницима да вам изоставе порезе.
И што смо утврдили са вама, утврђено је; и тврђаве које сте изградили, нека вам буду.
Опраштамо учињено из незнања и погрешке до данашњег дана, и крунски порез који дугујете, и ако се још нешто опорезивало у Јерусалиму, да се више не опорезује.
И ако су неки од ваших (људи) погодни да се упишу у наше (страже), нека се упишу. И нека буде међу нама мир!“
(Тако), године сто седамдесете{142. г. прије Христа.} би скинут јарам незнабожаца са Израиља.
И поче народ Израиљски писати у списима и уговорима: „Године прве за (вријеме) Симона, првосвештеника великога и војсковође и игемона Јудејскога.“
У дане оне улогори се (Симон) код Газара и опколи га бојним редовима и начини тврђаворазарач и приведе га граду, и сруши једну кулу и продре (у град).
И изиђоше они који бјеху у тврђаворазарачу у град и настаде велика пометња у граду.
И попеше се они из града са женама, и дјецом на зид, и раздеравши хаљине своје, завапише гласом великим молећи Симона да им да десницу (мира).
И рекоше: „Немој поступити с нама по залима нашим, него по милости твојој.“
И сагласи се Симон и не нападе их; и изагна их из града, и очисти куће гдје бјеху идоли, и тако уђе у њега хвалећи и благосиљајући (Бога).
И изагна из њега сваку нечистоту и настани тамо људе који извршују Закон, и додатно га утврди, и подиже у њему себи боравиште.
А они из тврђаве у Јерусалиму бјеху спречавани да излазе и улазе у унутрашњост земље и да купују и продају, па изгладњеше веома, и многи од њих умираху од глади.
И завапише Симону да добију десницу (мира), и пружи им. И изагна их отуда и очисти тврђаву од оскврњења (идолских).
И уђоше (Јудејци) у тврђаву двадесет трећег дана другога мјесеца, године сто седамдесет прве,{јуна 141. г. прије Христа.} са хвалама (Богу) и палмовим гранчицама и с харфама и кимвалима и гуслама и с химнама и пјесмама, јер сатрт би велики непријатељ из Израиља.
И одреди (Симон) да се сваке године празнује тај дан са весељем. И додатно утврди гору Светилишта (Храма) која је покрај тврђаве; и обитаваше тамо он и они око њега.
И видје Симон Јована, сина свога, да је муж одрастао, и постави га за начелника свих војних снага; а он борављаше у Газари.
