Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
12:1
12:2
12:3
12:4
12:5
12:6
12:7
12:8
12:9
12:10
12:11
12:12
12:13
12:14
12:15
12:16
12:17
12:18
12:19
12:20
12:21
12:22
12:23
12:24
12:25
12:26
12:27
12:28
12:29
12:30
12:31
12:32
12:33
12:34
12:35
12:36
12:37
12:38
12:39
12:40
12:41
12:42
12:43
12:44
12:45
12:46
12:47
12:48
12:49
12:50
12:51
12:52
12:53
Сербский (синод.)
Јонатан обнавља савез с Римом и Спартанцима. Битка у Целесирији и побједа над царском војском. Обнова Јерусалима. Трифон преваром заробљава Јонатана у Птолемаиди.
И видје Јонатан да му вријеме помаже, и изабра људе и посла у Рим да потврде и обнове с њима пријатељство.
И видје Јонатан да му вријеме помаже, и изабра људе и посла у Рим да потврде и обнове с њима пријатељство.
И Спартанцима и другим мјестима посла посланице са истим циљем.
И отидоше у Рим и уђоше у вијеће{Сенат} и рекоше: „Јонатан првосвештеник и народ Јудејски посла нас да обновите пријатељство међу собом и савез као раније.“
И (Римљани) им дадоше посланице за њих по (римским) мјестима, да их испрате у земљу Јудину с миром.
А ово је препис посланица које написа Јонатан Спартанцима:
„Јонатан првосвештеник и герусија{сабор стараца} народа и свештеници и остали народ Јудејски Спартанцима браћи – да се радују!
Још раније бише послане посланице Онији првосвештенику од Арија, цара вашега, да сте браћа наша, као што је препис у прилогу.
И прими Онија посланога човјека (вашег) са славом, и прими посланице у којима је било изложено о савезу и пријатељству.
Ми, дакле, мада немамо потребе у томе – имајући за утјеху Свете Књиге које су у нашим рукама, –
Настојасмо да пошаљемо да братство и пријатељство са вама обновимо да се не бисмо отуђили од вас, јер су прошла многа времена од када сте нам писали.
Ми, зато, у свако вријеме непрестано, и о празницима и о осталим установљеним данима, сјећамо се вас над жртвама које приносимо, и у молитвама, као што је праведно и прилично сјећати се браће.
И радујемо се слави вашој.
Нас, пак, опколише многе невоље и ратови многи, и војеваху на нас цареви који су око нас.
Ипак, не хтједосмо узнемиравати вас и остале савезнике и пријатеље наше у тим ратовима.
Јер имамо с Неба помоћ која нам притиче, и избависмо се од непријатеља наших, и поништише се непријатељи наши.
Изабрасмо, пак, Нуминија, сина Антиоховог, и Антипатра, сина Јасоновог, и посласмо (их) Римљанима да обновимо са њима раније пријатељство и савез.
И заповиједисмо им да дођу и до вас и да вас поздраве, и да вам предају наше посланице о обновљењу братства нашег.
И сада, добро ћете учинити ако нам на ово одговорите.“
А ово је препис посланица које они послаше Онији:
„Арије, цар Спартанаца, Онији великом свештенику – да се радује!
Нађе се у спису (старом) о Спартанцима и Јудејцима да су браћа и да су од рода Аврамовог.
И сада, кад дознасмо то, добро ћете учинити да нам напишете о миру вашем.
А и ми вама отписујемо: наша стока и наша имовина ваша је, и ваша је наша. Зато заповиједамо (посланицима) да вам саопште сходно овоме.“
И чу Јонатан да су се повратили великаши Димитријеви са многом војском, више него раније, да ратују против њега.
И диже се из Јерусалима и сусрете их у Аматитској земљи, јер им не допусти да ступе на земљу његову.
И посла извиђаче у логор њихов, и вратише се и казаше му да се тако распоређују да ударе на њега ноћу.
А када зађе сунце, нареди Јонатан онима крај њега да будно пазе, и да буду при оружју, и спремају се за борбу током цијеле ноћи, и да истакну предстраже око табора.
И чуше противници да се Јонатан и они са њиме припремио за борбу, и побојаше се и устрашише се срцем својим, те запалише ватре у свом логору (и побјегоше).
А Јонатан и они с њиме не схватише до ујутру (да су побјегли), јер видјеше да ватре горе.
И гоњаше Јонатан за њима и не достиже их, јер пређоше реку Елефтер.
И скрену Јонатан на Арапе зване Завадеје, и нападе их и узе плијен њихов.
И повративши се, дође у Дамаск и прохођаше по свој земљи.
А Симон изиђе и прође до Аскалона и околних утврђења, и скрену у Јопу и предухитри је.
Јер чу да намјеравају да тврђаву предају Димитријевим људима, и постави тамо посаду да је чувају.
И врати се Јонатан и сазва на сабор старјешине народне и савјетоваше се са њима да изграде утврђења У Јудеји;
И да још повисе зидове Јерусалима и да подигну велико узвишење између тврђаве и Града, да је одваја од Града, да она буде посебно, да (из тврђаве) нити купују нити продају.
И окупише се да изграђују Град, јер бјеше пао дио зида изнад потока (Кедрона) са истока; и обновише (дио Града) звани Хафената.
А Симон изгради Адиду у Сефили, и утврди је и постави врата и запоре.
И тражаше Трифон да се зацари над Азијом и да стави круну, и пружи руку на Антиоха цара.
И побоја се да му неће допустити Јонатан и да ће заратити против њега, и тражаше начина да ухвати Јонатана и погуби га. И отишавши дође у Ветсан.{Скитопољ на Јордану}
И изиђе Јонатан у сусрет њему са четрдесет хиљада људи, изабраних у бојном строју, и дође у Ветсан.
И видје Трифон да је стигао Јонатан са великом војском, и побоја се да пружи руку на њега.
И прими га славно, и представи га свим пријатељима својим, и даде му дарове, и заповиједи војсци својој да га слушају као њега.
И рече Јонатану: „Зашто си намучио сав тај народ кад нема рата међу нама?
А сад их пошаљи својим кућама, а себи изабери мало људи који ће бити с тобом, и хајде са мном у Птолемаиду, и предаћу ти њу и остала утврђења и остале војне снаге и све службенике, и кад се вратим отићи ћу, јер сам за то и дошао.
И повјеровавши му, (Јонатан) учини као што рече и одасла војне снаге и оне отидоше у земљу Јудину.
А остави са собом три хиљаде људи, од којих двије хиљаде остави у Галилеји, а хиљаду пођоше са њиме.
Када, пак, уђе Јонатан у Птолемаиду, затворише Птолемаиђани врата и ухватише га, и све који уђоше са њиме побише мачем.
И посла Трифон војску и коњицу у Галилеју и у равницу велику{Ездраелову} да погуби све Јонатанове људе.
И дознаше (војници Јонатанови) да је ухваћен Јонатан и да је погубљен и они с њиме, и бодраху један другога, и иђаху збијени готови на борбу.
И видјеше гонитељи да је овима (борба) за душу,{на живот или смрт} и вратише се.
И дођоше сви с миром у земљу Јудину и оплакиваху Јонатана и оне са њиме; и страховаху веома. И плакаше сав Израиљ плач велики.
И тражаху сви незнабошци око њих да их сатру. Јер рекоше: „Немају вођу и помоћника, зато сада војујмо против њих и избришимо из људи спомен њихов.“
