Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
11:1
11:2
11:3
11:4
см.:1Мак.10:84;
11:5
11:6
11:7
11:8
11:9
11:10
11:11
11:12
11:13
11:14
11:15
11:16
11:17
11:18
11:19
11:20
11:21
11:22
11:23
11:24
11:25
11:26
11:27
11:28
11:29
11:30
11:31
11:32
11:33
11:34
11:35
см.:1Мак.10:29;
11:36
11:37
11:38
11:39
11:40
11:41
11:42
11:43
11:44
11:45
11:46
11:47
11:48
11:49
11:50
11:51
11:52
11:53
11:54
11:55
11:56
11:57
11:58
11:59
11:60
11:61
11:62
11:63
11:64
11:65
11:66
11:67
11:68
11:69
11:70
11:71
11:72
11:73
11:74
Сербский (синод.)
Цар Птоломеј узима приморске градове и Клеопатру преудаје за Димитрија II. Сукоб царева и смрт обојице. Јонатану потврђена звања, војска помаже Димитрију. Нови цар Антиох VI признаје Јонатана. Побједа над иноплеменицима у Галилеји.
И цар Египта{Птоломеј VI Филомитор} сабра многе војне снаге као пијеска на обали мора и многе лађе, и тражаше са преваром да завлада царством Александровим и да га придода царству своме.
И цар Египта{Птоломеј VI Филомитор} сабра многе војне снаге као пијеска на обали мора и многе лађе, и тражаше са преваром да завлада царством Александровим и да га придода царству своме.
И изађе у Сирију са ријечима мирољубивим, и отвараху му (врата) они из градова и сусретаху га, јер бјеше наредба цара Александра да га сусретају, пошто му је био таст.
Када пак улажаше Птоломеј у градове, постављаше војне снаге као посаду у сваком граду.
А кад се приближи Азоту, показаше му храм Дагона спаљен, и Азот и предграђа његова срушена, и тијела разбацана и спаљена, оних које (Јонатан) спали у рату, јер их сакупише на гомиле крај пута његовог.
И испричаше цару шта учини Јонатан да би га оптужили, а цар оћута.
И сусрете Јонатан цара у Јопи са славом, и поздравише један другога, и спаваху ондје.
И иђаше Јонатан са царем до ријеке зване Елефтер, и врати се у Јерусалим.
А цар Птоломеј овлада градовима приморја од Селевкије приморске, и смишљаше на Александра мисли зле.
И посла посланике Димитрију цару говорећи: „Дођи да склопимо међу собом савез, и даћу ти кћер моју коју има Александар, и цароваћеш царством оца свога.
Јер се покајах давши њему кћер моју, пошто тражаше да ме убије.“
И оклевета га зато што пожеље царство његово.
И одузевши му кћер, даде је Димитрију и отуђи се од Александра, и показа се непријатељство њихово.
И уђе Птоломеј у Антиохију, и стави на се круну Азије; и стави двије круне на главу своју: Египта и Азије.
А Александар бјеше у то доба у Киликији, јер се бјеху одметнули људи оних мјеста.
И чу Александар и дође на њега ратом. И изведе Птоломеј војску, и сусрете га моћном руком, и побиједи га.
И побјеже Александар у Арабију да се тамо сакрије. А цар Птоломеј се уздиже.
И одсјече Завдил Арапин главу Александрову и посла је Птоломеју.
И цар Птоломеј умрије трећега дана, и они који бјеху у тврђавама његовим (крај мора) бише побијени од житеља тврђава.
И зацари се Димитрије године сто шездесет седме.{145. г. прије Христа.}
У дане оне сабра Јонатан људе из Јудеје да завојује против тврђаве у Јерусалиму, и начини на њу многе опсадне машине.
И отидоше неки (Јудејци) мрзитељи народа свога, људи безаконици, цару и јавише му да Јонатан опсиједа тврђаву.
И чувши то, разгњеви се, па како чу, одмах крете и дође у Птолемаиду и написа Јонатану да не опсиједа тврђаву, и да најхитније дође и сусретне га у Птолемаиди ради разговора с њиме.
А када Јонатан чу то, нареди да опсиједају (и даље тврђаву); и изабра (са собом неке) од старјешина Израиљевих и од свештеника, и изложи себе опасности.
И узевши сребра и злата и одијела и других многих дарова, отиде цару у Птолемаиду; и би цару по вољи.
И дођоше (цару) и говорише против њега неки безаконици из народа (Јудејског).
Но цар му учини као што му учинише они прије њега, и уздиже га пред свима пријатељима својим.
И потврди му првосвештенство и остале почасти што је имао раније, и учини га да буде међу првим пријатељима његовим.
И затражи Јонатан од цара да ослободи Јудеју од пореза и три топархије{области} Самарије, и обећа му триста таланата.
И би по вољи цару, и написа Јонатану посланице о свему томе, које имају овакав садржај:
„Цар Димитрије Јонатану брату – да се радује, као и народу Јудејском!
Препис посланице коју написасмо Ластену, сроднику нашем, за вас, написасмо и вама, као што видите:
Цар Димитрије Ластену оцу{очинском пријатељу} – да се радује!
Народу Јудејском, пријатељима нашим, који чувају правични однос према нама, одлучисмо да учинимо добро због њихове наклоности према нама.
Потврђујемо им, дакле, границе Јудеје и три области: Аферему{Аферем = Јефрем} и Лиду и Ратамин,{Ратамин = Ариматеја} придодате Јудеји од Самарије, и сва мјеста која им припадају – свима који приносе жртве у Јерусалиму, умјесто царских (пореза) које је раније добијао цар од њих сваке године од плодова земље и од плодова дрвећа;
И остало што нам припада од сада од десетина и од пореза које нам припадају и од точила соли и од крунског данка што нам припада, све потпуно препуштамо њима.
И неће се одузети ништа од тога од сада и на сва времена.
Зато сада, постарајте се да начините препис овога, и нека се да Јонатану и нека се постави на Гори Светој (Сиону) на мјесту истакнутом.“
И видје Димитрије цар да се умири земља пред њим и ништа му се не противи, па распусти сву војску своју, свакога у своје мјесто, осим стране војске коју је најмљивао са острва незнабожаца. Али га (зато) замрзоше војне силе (остале) од отаца.
А Трифон бјеше раније међу присталима уз Александра,{Александар Валас} и видје да се сва војска буни против Димитрија, и отиђе код Ималкуа Арапина, који одгајиваше Антиоха, дијете Александрово.
И упорно му тражаше да му да дјечака да би се зацарио умјесто оца свога. И исприча му шта учини Димитрије и непријатељство којим непријатељује против њега војска његова. И остаде тамо много дана.
И посла Јонатан (људе) Димитрију цару (тражећи) да изагна оне из тврђаве из Јерусалима, и оне у тврђавама (Јудеје), јер то бјеху (непријатељи) који војују против Израиља.
И одговори Димитрије Јонатану говорећи: „Не само то учинићу теби и народу твоме, него славом прославићу тебе и народ твој кад добијем прилику.
Сада, пак, добро ћеш учинити ако ми пошаљеш људе који ће се борити уза ме, јер ме напусти сва војска моја.
И посла му Јонатан три хиљаде људи снажних јунака у Антиохију; и дођоше цару, и обрадова се цар њиховом доласку.
И сакупише се они из града усред града, око сто двадесет хиљада људи, и хтједоше да убију цара.
И побјеже цар у двор, и заузеше грађани улице градске и почеше ратовати.
И позва цар Јудејце у помоћ; и скупише се код њега сви заједно, па се растрчаше по граду и побише у граду онога дана око сто хиљада.
И запалише град и узеше плијен многи онога дана, и спасоше цара.
И видјеше они из града да Јудејци овладаше градом како хтједоше, и изнемогоше духом својим, и повикаше цару с молбом говорећи:
„Дај нам десницу (мира) и нека престану Јудејци да војују на нас и на град.“
И бацише оружје, и учинише мир. И прославише се Јудејци пред царем и пред свима у царству његовом; и вратише се у Јерусалим имајући многи плијен.
И сједе Димитрије цар на престо царства свога, и умири се земља пред њим.
Али слага све што рече, и отуђи се од Јонатана, и не узврати за наклоности које му указа, и притискиваше га веома.
Послије тога, врати се Трифон и Антиох{Антиох VI Епифан Дионис} са њим, млад дјечко, и зацари се и стави круну.
И окупише се око њега све војне снаге које распусти Димитрије, и војеваху против њега, и он побјеже, и би поражен.
И узе Трифон звијери{ратне слонове} и овлада Антиохијом.
И написа Антиох Млађи Јонатану говорећи: „Потврђујем ти првосвештенство и постављам те над четири области, и да си међу пријатељима царевим.“
И посла му златно посуђе и за служење (на трпези), и даде му власт да пије из златних чаша, и да носи порфиру и да има златну копчу.
И Симона, брата његовог, постави за војног заповједника од степеница Тира до граница Египта.
И изиђе Јонатан и хођаше с ову страну ријеке{западно од Еуфрата} и по градовима; и сабраше се к њему сва војна снага Сирије у савезништву, и дође у Аскалон, и сусретоше га они из града славно.
И отиђе оданде у Газу; и затворише му (град) они из Газе, и опсједе је, и запали предграђа њена, и опљачка их.
Тада замолише они из Газе Јонатана, и даде им десницу (мира), и узе синове великаша њихових за таоце и посла их у Јерусалим. И прође земљу до Дамаска.
И чу Јонатан да дођоше великаши Димитријеви у Кадес који је у Галилеји, са многом војском, намјеравајући да га изагнају са положаја.{стратега}
И пође им у сусрет, а брата свога Симона остави у земљи (Јудејској).
И завојшти Симон на Ветсуру и војеваше на њу много дана, и притијесни је.
И молише га (грађани) да добију десницу (мира), и даде им. И изагна их оданде и заузе град, и постави у њему војну посаду.
А Јонатан и војска његова улогорише се на језеру Генисар(етском); и поранише ујутру у долину Асор.
И, гле, табор иноплеменика срете га у долини, и бјеху избацили засједу на њега у горама, а они га сусретоше насупрот.
А засједе устадоше из својих мјеста и започеше борбу. И побјегоше они око Јонатана сви;
Ниједан од њих не остаде, осим Мататије, сина Авесаломова, и Јуде, сина Халфијева, начелника војних снага.
И раздра Јонатан одјећу своју, и баци прах на главу своју и помоли се Богу.
И поврати се на њих војујући, и побиједи их, и побјегоше.
И видјеше бјегунци његови и вратише му се, и гоњаху их с њиме до Кадеса, до логора њиховог, и војеваху тамо.
И падоше међу иноплеменицима у дан онај око три хиљаде људи. И врати се Јонатан у Јерусалим.
