Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
10:1
10:2
10:3
10:4
10:5
10:6
10:7
10:8
10:9
10:10
10:11
10:12
10:13
10:14
10:15
10:16
10:17
10:18
10:19
10:20
10:21
10:22
10:23
10:24
10:25
10:26
10:27
10:28
10:29
10:30
см.:1Мак.11:34;
10:31
10:32
10:33
10:34
10:35
10:36
10:37
10:38
10:39
10:40
10:41
10:42
10:43
10:44
10:45
10:46
10:47
10:48
10:49
10:50
10:51
10:52
10:53
10:54
10:55
10:56
10:57
10:58
10:59
10:60
10:61
10:62
10:63
10:64
10:65
10:66
10:67
10:68
10:69
10:70
10:71
10:72
10:73
10:74
10:75
10:76
10:77
10:78
10:79
10:80
10:81
10:82
10:83
10:84
10:85
10:86
10:87
10:88
10:89
Сербский (синод.)
Александар Валас цар. Повластице Димитрија I Јонатану. Писмо и повластице Александра цара: Јонатан првосвештеник. Писмо и обећања Димитрија I, Јонатан одбија. Женидба цара Вале, Јонатан управитељ Јудеје. Нови цар Димитрије II: Аполонијев напад и пораз.
У години сто шездесетој{152. г. прије Христа.} узиђе Александар,{Александар Валас} син Антиоха{Антиох IV} (названог) Епифан, и заузе Птолемаиду; и примише га, и зацари се тамо.
У години сто шездесетој{152. г. прије Христа.} узиђе Александар,{Александар Валас} син Антиоха{Антиох IV} (названог) Епифан, и заузе Птолемаиду; и примише га, и зацари се тамо.
И чу то Димитрије цар и сабра врло велику војску и изиђе му у сусрет у рат.
И посла Димитрије Јонатану посланице с мирољубивим ријечима (обећавајући) да ће га узвеличати.
Јер рече: „Предухитримо да склопимо мир са њим прије но што он склопи са Александром против нас;
Јер ће се сјетити свих зала које смо учинили њему и браћи његовој и народу његовом.“
И даде му власт да окупља војску и прави оружје, и да буде његов савезник, и за таоце у тврђави (Јерусалимској) рече да му их предају.
И дође Јонатан у Јерусалим и прочита посланице да чује сав народ и они из тврђаве.
И уплашише се (непријатељи) страхом великим када чуше да је цар дао власт (Јонатану) да окупља војску.
И предадоше они из тврђаве Јонатану таоце, и предаде их родитељима њиховим.
И настани се Јонатан у Јерусалиму, и поче изграђивати и обнављати Град.
И рече онима који су вршили радове: да изграђују зидове и гору Сион унаоколо од камења клесаног ради утврђења, и учинише тако.
И побјегоше иностранци (плаћеници) који бјеху у тврђавама које сагради Вакхид,
И сваки остави мјесто своје и отиђе у земљу своју.
Али у Ветсури осташе неки који напустише Закон и заповијести (Божије), јер им то бјеше уточиште.
И чу Александар,{Александар Валас} цар, за обећања која посла Димитрије{Димитрије V Сотир} Јонатану, и испричаше му о ратовима и јуначким подвизима које учини он и браћа његова, и о трудовима које имађаху;
И рече: „Можемо ли наћи таквог човјека? И зато сада учинимо га пријатељем и савезником нашим.“
И написа посланице и посла му са сљедећим ријечима, говорећи:
„Цар Александар брату Јонатану – да се радује!
Чули смо за тебе да си човјек моћан јунак и достојан си да нам будеш пријатељ.
И зато те постависмо данас за првосвештеника народа твојега и да се називаш пријатељем царевим – и посла му порфирни огртач и вијенац златни – и да пристајеш уз нас, и да држиш пријатељство са нама.“
И обуче Јонатан свету одежду седмога мјесеца, године сто шездесете,{152. г. прије Христа.} на празник Сјеница. И сакупи војску и изради много оружја.
И чу Димитрије за те ријечи,{догађаје} и ожалости се и рече:
„Шта смо то учинили да нас је претекао Александар, те успоставио пријатељство са Јудејцима на утврђење (себи)?
Написаћу им и ја ријечи увјерљиве, и о високим (почастима), и о поклонима, да ми они буду на помоћ.“
И написа им ријечима овим: „Цар Димитрије народу Јудејском – да се радује!
Пошто сте одржали уговоре с нама и остали у пријатељству с нама и нисте пришли непријатељима нашим, чусмо то и обрадовасмо се.
И сада, останите и даље да држите вјерност према нама, и узвратићемо вам доброчинствима за оно што нам чините.
И опростићемо вам давања многа,{порезе} и даћемо вам дарове.
И сада, ослобађам вас и разрешавам све Јудејце од дажбина и пореза соли и од крунског пореза;
И умјесто трећине плодова земље и умјесто половине плодова дрвећа, што ми припада да узимам, остављам од данас па надаље да узимам од земље Јудине и од трију покрајина које су јој придодате од Самарије и Галилеје, и то од данашњег дана и на сва времена.
И Јерусалим нека је свети и слободан, и подручја његова, од давања десетка и осталих дажбина.
Препуштам и власт над тврђавом у Јерусалиму и дајем је првосвештенику, да постави у њој људе које сам изабере да је чувају.
И сваку душу Јудејску која је заробљена из земље Јудине у читавом царству моме пуштам на слободу без откупа; и сви нека буду ослобођени од пореза, и (од пореза) за стоку своју.
И сви празници и суботе и новомјесечја, и дани (Законом) одређени, и три дана прије празника и три дана по празнику, нека буду сви дани беспорезни и (дани) отпуштања свима Јудејцима који су у царству мојем.
И неће имати власти нико да наплаћује или узнемирава икога од њих за било коју ствар.
И нека се упишу од Јудејаца у војску цареву тридесет хиљада људи, и даће им се плата као што припада свим војницима царевим.
И биће постављени неки од њих у великим царским утврђењима, и други од њих поставиће се на поверљиве службе царства; и заповједници њихови и старјешине нека буду између њих, и нека сљедују за својим законима, као што је одредио цар у земљи Јудиној.
И три покрајине које су придодате Јудеји од земље Самарије, нека се придодају Јудеји да се сматрају сједињене са њом у једно, те да не слушају другу власт осим првосвештеникове.
Птолемаиду и област која јој припада, дајем као дар Светињи у Јерусалиму за надлежне трошкове Светињи.
И ја дајем годишње петнаест хиљада сикала сребра из доходака царевих из мјеста која ми припадају.
И све преостало што (службеници) нису дали од дуговања, као у пређашњим годинама, од сада ће давати за потребе Дома.{Храма}
И уз то, пет хиљада сикала сребра, које сам узимао од доходака Светиње према годишњем убирању, и то се оставља да то припада свештеницима који врше службу.
И они који затраже уточиште у Светињи у Јерусалиму и у свим подручјима његовим, дугујући цару порез или неку другу ствар, нека буду слободни и они и све што је њихово у царству мојем.
И да се изграде и обнове радови око Светиње, и трошак ће се дати из дохотка царевог.
И да се изграде зидови Јерусалима и да се утврди унаоколо, а трошак ће се дати из дохотка царевог, и да се изграде зидови (по градовима) у Јудеји.“
Кад, пак, чу Јонатан и народ ове ријечи,{обећања} не повјероваше им, нити их прихватише, јер се присјетише зла великога које (цар) учини у Израиљу и како их је много угњетавао.
И већма пристадоше са Александром, јер им је он први упутио мирољубиве ријечи, и бише његови савезници у све дане.
И сакупи Александар цар велику војску и завојшти против Димитрија.
И започе рат два цара, и побјеже табор Димитријев, и гоњаше га Александар и надјача их;
И појача рат жестоко до заласка сунца, и паде Димитрије у онај дан.
И посла Александар посланике Птоломеју, цару Египатском,{VI Филомитор} са сљедећим ријечима, говорећи:
„Пошто се повратих у земљу царства мога и сједох на престо отаца мојих, и узех власт, и скрших Димитрија и овладах земљом нашом;
И започех са њиме борбу, и би поражен он и војска његова од нас; и сједосмо на престо царства његовог.
И зато, да склопимо међу собом пријатељство, и сада дај ми кћер твоју за жену и постаћу ти зет, и даћу дарове теби и њој достојне тебе.“
И одговори Птоломеј цар говорећи: „Срећан је дан у који си се вратио у земљу отаца твојих и сјео на престо царства њихова.
И сада, учинићу ти што си (ми) написао, но дођи ми у Птолемаиду да видимо један другога, и учинићу те зетом, као што си рекао.“
И изиђе Птоломеј из Египта, он и Клеопатра, кћи његова, и дођоше у Птолемаиду године сто шездесет друге.{150. г. прије Христа.}
И изиђе му Александар цар у сусрет, и (овај) му даде Клеопатру, кћер своју, и учини свадбу њену у Птолемаиди, као цареви у слави великој.
И написа Александар цар Јонатану да му дође у сусрет.
И отиде (Јонатан) са славом у Птолемаиду и сусрете двојицу царева; и даде им сребро и злато и пријатељима њиховим, и дарове многе, и стече наклоност њихову.
И скупише се против њега људи погубни из Израиља, људи безаконици, да би га оптужили, но цар им не обрати пажњу.
И нареди цар да скину Јонатану одјећу његову и да му обуку порфиру, и учинише тако.
И посади га цар крај себе и рече својим великашима: „Прођите са њиме посред града и објавите да нико не долази да говори против њега за било коју ствар, и да га нико не узнемирава из било ког разлога.“
И би, кад видјеше они тужитељи славу његову, као што се објави, и да је огрнут порфиром, сви побјегоше.
И прослави га цар, и записа га у прве пријатеље, и постави га за војног заповједника и управитеља области (Јудеје).
И врати се Јонатан у Јерусалим с миром и весељем.
И у години сто шездесет петој{147. г. прије Христа.} дође Димитрије,{Димитрије II Никатор} син Димитрија,{Димитрије I Сотир} са Крита у земљу отаца својих.
И чу Александар цар и ожалости се веома и врати се у Антиохију (из Птолемаиде).
И постави Димитрије Аполонија, начелника над Целесиријом, (за стратега), и сакупи војску велику и улогори се у Јамнији. И посла к Јонатану првосвештенику говорећи:
„Ти се једини гордиш на нас, а ја бих извргнут подсмјеху и порузи због тебе! И зашто ти владаш против нас у горама?
Сада, дакле, ако се уздаш у војску твоју, сиђи на нас у долину, и одмјерићемо се тамо међу собом, јер је са мном војска из градова.
Запитај и дознај ко сам ја и остали који нам помажу, и рећи ће ти: Не можеш ни на ноге стати пред лицем нашим, јер два пута бише побијеђени оци твоји у земљи својој.
И сада не можеш одољети коњици и оваквој војној сили у долини, гдје нема камена ни заклона ни мјеста за бјежање.“
А када чу Јонатан ријечи Аполонијеве, потресе се срцем, и изабра десет хиљада људи и изиђе из Јерусалима, и сусрете га Симон, брат његов, да му помогне.
И улогори се код Јопе, и затворише је они из града, јер бјеше стража Аполонијева у Јопи. И нападоше је,
И уплашивши се, отворише они из града, и Јонатан завлада Јопом.
И чу то Аполоније, и сакупи табор од три хиљаде коњице и велику војску и пође у Азот, као да ће само проћи, и заокрену одмах у долину зато што имађаше велику коњицу и уздаше се у њу.
И гоњаше за њим (Јонатан) до Азота, и ту се табори сукобише у борби.
Али остави Аполоније хиљаду коњаника скривених иза њих.
И дозна Јонатан да има засједа иза њега. И (непријатељи) опколише његов табор и избациваху стријеле на народ{војску Јонатанову} од јутра до вечера.
Но народ стајаше као што заповиједи Јонатан, и уморише се коњаници њихови.
Тада Симон уведе своју војску и нападе на бојни ред, јер коњица (им) бјеше изнемогла. И бише (непријатељи) сломљени од њега, и побјегоше,
И коњица се разбјеже по долини. И побјегоше у Азот и уђоше у Вит Дагон, идолиште њихово, да се спасу.
И запали Јонатан Азот и градове око њега, и узе плијен њихов; и храм Дагона и избјегле у њега запали огњем.
И палих од мача са спаљенима бјеше око осам хиљада људи.
И отиде оданде Јонатан и утабори се на Аскалон, и изиђоше они из града у сусрет њему са слављем великим.
И врати се Јонатан у Јерусалим са онима око њега, носећи плијен многи.
И би, кад чу Александар цар ове ријечи, одлучи да још више прослави Јонатана.
И посла му златну копчу, као што је обичај давати сродницима царевим; и даде му Акарон и све подручје његово у насљеђе.
