Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
1:1
1:2
1:3
1:4
1:5
1:6
1:7
1:8
1:9
1:10
1:11
1:12
1:13
1:14
1:15
1:16
1:17
1:18
1:19
1:20
1:21
1:22
1:23
1:24
1:25
1:26
1:27
1:28
1:29
1:30
1:31
1:32
1:33
1:34
1:35
1:36
1:37
1:38
1:40
1:41
1:42
1:43
1:44
1:45
1:46
1:47
1:48
1:49
1:50
1:51
1:52
1:53
1:55
1:56
1:57
1:58
1:59
1:60
1:61
1:62
1:63
1:64
Сербский (синод.)
Александар Македонски и насљедници. Цар Антиох IV Епифан и домаћи одступници уводе многобоштво у Јерусалим; пљачка и оскврнављење Храма. Наредба о прогону Закона и побожних Јудеја.
И би пошто побиједи Александар, син Филипов, Македонски, који изиђе из земље Хетиим (=Јеладе) и порази Дарија, цара Персијског и Мидског, и царова умјесто њега, претходно пак над Јеладом.
И би пошто побиједи Александар, син Филипов, Македонски, који изиђе из земље Хетиим (=Јеладе) и порази Дарија, цара Персијског и Мидског, и царова умјесто њега, претходно пак над Јеладом.
И поведе многе ратове, и овлада многим тврђавама и поби цареве земаљске.
И прође до крајева земље и узе плијен многих народа. И умири се земља пред њиме; и он се уздиже и погорди се срце његово.
И сакупи веома велику војску, и владаше над земљама и народима и владарима, и они му плаћаху данак.
И потом паде у постељу и позна да ће умријети.
И дозва слуге своје, оне знаменитије, одрасле са њиме од младости, и раздијели им царство своје још за живота.
И цароваше Александар година дванаест,{336-323. г. прије Христа.} и умрије.
И завладаше слуге његове, сваки у мјесту своме.
И пошто он умрије, сви ставише (себи) круне, и синови њихови послије њих за много година. И умножише се зла на Земљи.
И произиђе из њих коријен гријеховни – Антиох Епифан, син цара Антиоха,{Антиох III Велики} који бјеше талац у Риму. И зацари се године сто тридесет седме{175. г. прије Христа.} царовања Јелинског.
У дане оне изађоше у Израиљу синови преступници (Закона) и убјеђиваху многе говорећи: „Хајде да склопимо савез са незнабошцима који су око нас, јер откако се одвојисмо од њих, снађоше нас многа зла.“
И допаде се ријеч (ова) у очима њиховим.
И показаше се вољни неки из народа (Јудејског), и отидоше цару, и он им даде власт да чине обичаје незнабожаца.
И начинише у Јерусалиму училиште по обичајима незнабожаца.
И учинише себи необрезања,{преправише обрезање} и одступише од Завјета Светога, и подјармише се незнабошцима, и продадоше се да чине зло.
И кад се утврди царство Антиохово, намисли он да се зацари и над земљом Египатском, да би царовао над двама царствима.
И уђе у Египат са силном војском, са борним колима и слоновима и са коњицом и са бродовљем многим.
И започе рат против Птоломеја,{Птоломеј VI Филомитор} цара Египатског; и уплаши се Птоломеј од лица његовог и побјеже, и паде много рањених.
И заузе утврђене градове у земљи Египатској, и узе плијен земље Египта.
И пошто порази Египат, врати се Антиох, године сто четрдесет треће.{169. г. прије Христа.} И крете против Израиља, и попе се у Јерусалим са силном војском.
И уђе у Светињу са гордошћу, и заплијени златни жртвеник кадиони, и свијећњак свјетлости и све сасуде Храма;
И сто са хљебовима предложења, и судове за жртве излива вина, и путире, и златне кадионице, и завјесу, и вијенце, и златне украсе који бјеху с лица Храма, и све однесе.
И узе сребро и злато и сасуде драгоцјене, и покупи тајне ризнице, које нађе.
И узевши све то, врати се у своју земљу. И учини оскврњење убиством, и веома гордо говораше велико богохулство.
И би велики плач у Израиљу у сваком мјесту њиховом.
И уздисаху начелници и старци, дјевојке и младићи разбољеше се, и измијени се љепота женска.
Сваки женик узе на се плач, и невјеста у брачној одаји поста ожалошћена.
И потресе се земља на становнике њене, и сав дом Јаковљев одјену се у срамоту.
И послије двије године дана, посла цар начелника за порез у градове Јудине, и он дође у Јерусалим с великом војском.
И говораше им лукавошћу ријечи о миру, и повјероваше му. И нападе изненада на Град, и удари га великом раном, и погуби многи народ из Израиља.
И узе плијен из Града, и запали га огњем, и сруши куће његове и зидове око њега.
И зароби жене и дјецу; и раздијелише међу собом стоку.
И обзидаше{Антиохови људи} град Давидов великим и јаким зидом и с утврђеним кулама, и постаде им тврђава.
И поставише ондје народ гријеховни, људе безаконе, који се осилише у њему.
И нагомилаше оружја и хране, и сабравши плијен из Јерусалима, положише тамо, и бјеше велика замка.
И постаде (та тврђава) засједа Светињи и стални зли противник Израиљу.
И пролише крв невиних око Светиње, и оскврнавише Светињу.
И побјегоше становници Јерусалима због њих, и постаде стан туђинцима; и (Град) поста туђинац својему породу, и дјеца његова напустише га.
Светиња његова опустје као пустиња, празници његови претворише се у жалост, суботе његове у посрамљење, част његова у понижење.
Као (раније) слава његова, умножи се (сада) срамота његова, и величина његова претвори се у жалост.
И написа цар Антиох проглас свему царству своме: Да сви буду један народ.
И да сваки напусти своје законе (обичаје)! И покорише се сви народи по ријечи царевој.
И многи се из Израиља сагласише са његовим (идоло)служењем и принијеше жртве идолима и оскврнавише суботу.
И посла цар књиге рукама гласника у Јерусалим и у градове Јудине да сљедују обичајима туђинаца земље (Јудине);
И да се забране свеспаљенице, и жртве, и жртве излива вина у Светињи, и да се оскврнаве суботе и празници;
И да се упрља Светиња и свети (народ).
Да се подигну олтари и храмови и идолишта, и да се приносе жртве свињске и од нечистих животиња.
И да остављају синове своје необрезане, и да упрљају душе своје у свему нечистоме и скверноме.
Да би (тако) заборавили Закон и измијенили све уредбе (Божије).
И ако неко не би поступио по ријечи царевој, биће погубљен.
По свим тим ријечима{питањима} написа свему царству своме, и постави надзорнике над свим народом; и заповиједи градовима Јудиним да приносе жртве од града до града.
И придружише се од народа (Јудејског) к њима многи, сваки који напушта Закон. И учинише зла у земљи.
И примораше Израиљ да се скрива у сваком збјегу њиховом.
И петнаестога дана Хасалева,{Кислева мјесеца} године сто четрдесет пете,{8. децембра 167. г. прије Христа} подигоше гнусобу опустошења над Жртвеником, и у градовима Јудиним унаоколо подигоше олтаре (идолима).
И на вратима кућа и по трговима палише тамјан (идолима).
И књиге Закона које нађоше, поцијепаше и спалише на ватри.
И гдје налажаху код некога Књигу Завјета, и ако се неко држаше Закона, одлука царева га је убијала.
У своме насиљу чињаху тако Израиљу, свима које налажаху из мјесеца у мјесец по градовима.
И двадесет петога у мјесецу приношаху жртве на олтару (идолском), који бјеше подигнут на Жртвенику.
И жене које обрезиваху дјецу своју, побише по наредби (царевој);
И вјешаху дјецу о вратове њихове, и куће њихове пљачкаху, и извршиоце обрезања побише.
И (уза све то) многи у Израиљу оснажише се и утврдише у себи да не једу од нечистих (животиња),
И изабраше (рађе) да умру да се не би опоганили јелима (идолским) и да не оскврнаве Завјет свети; и помријеше.
И бјеше гњев (Божји) врло велики на Израиљу.
