Илија бјежи од Језавеље. Бог му се јавља на гори Хориву. Јелисеј, његов ученик.
А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем.

Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега год тијех.

А он видећи то, уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину и ондје остави момка својега.

А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих.

Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.

А он погледа и, гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.

А анђео Господњи дође опет другом и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.

А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом, иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив.

А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и, гле, ријеч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише и пророке твоје побише мачем; † а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.

А он рече: Изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу;

А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.

А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?

А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже моју душу да ми је узму.

Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш, помажи Азаила за цара над Сиријом.

А Јуја, сина Нимсијина, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатова, из Авел-Меоле помажи за пророка, умјесто себе.

Јер ко утече од мача Азаилова, њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујева, њега ће погубити Јелисије.

Али сам оставио у Израиљу седам тисућа који ниједан не савише кољена пред Валом, нити га устима својим цјеливаше.

И отиде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатова, гдје оре, а дванаест јармова пред њим, а сам бијаше код дванаестога; и идући мимо њ, Илија баци на њ плашт свој.

А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да цјелујем оца својега и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?

И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.