Царство Израиљево: пророк Илија објављује сушу; гаврани га хране; чудом храни удовицу у Сарепти и васкрсава њезина сина.
Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем.

Потом дође њему ријеч Господња говорећи:

Иди одавде и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.

И из онога потока пиј, а гавранима сам заповједио да те хране ондје.

И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану.

И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.

Али послије годину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи.

Тада дође њему ријеч Господња говорећи:

Устани, иди у Сарепту Сидонску и сједи ондје; ево, заповједио сам ондје жени удовици да те храни.

И уставши отиде у Сарепту, и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.

И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хљеба мало.

А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и, ето, купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему да поједемо, па онда да умремо.

А Илија јој рече: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога и донеси ми, па послије готови себи и сину својему.

Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из здјеле неће потрошити, нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.

И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана;

Брашно се из здјеле не потроши, нити уља у крчагу неста, по ријечи Господњој коју рече преко Илије.

А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка тако да издахну.

И она рече Илији: Шта је теби до мене, човјече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?

А он јој рече: Дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина, однесе га у горњу клијет гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју.

Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина?

И пружив се над дјететом, три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова.

И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје.

А Илија, узев дијете, снесе га из горње клијети у кућу и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син!

А жена рече Илији: Сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина.