Жене, идолопоклонство, непријатељи и смрт Соломонова.
Али цар Соломон љубљаше многе жене туђинке, осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,

Од овијех народа за које бјеше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занијети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломон љубећи их.

Те имаше жена царица седам стотина и три стотине иноча; и жене његове занесоше срце његово.

И кад остарје Соломон, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида, оца његова.

И Соломон хођаше за Астаротом, богињом Сидонском, и за Мелхомом, гадом Амонским.

И чињаше Соломон што бјеше зло пред Господом и не хођаше сасвијем за Господом као Давид, отац његов.

Тада сагради Соломон висину Хемосу, гаду Моавском, † на гори према Јерусалиму, и Молоху, гаду Амонском.

Тако учини свијем женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.

А Господ се разгњеви на Соломона што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљева, који му се бјеше јавио два пута.

И бјеше му заповједио да не иде за другим боговима, а он не одржа што му Господ заповједи.

И рече Господ Соломону: Што се то нађе на теби и нијеси држао завјета мојега ни уредаба мојих, које сам ти заповједио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твојему.

Али за твојега вијека нећу то учинити због Давида оца твојега, него ћу га отргнути из руку сина твојега,

Али нећу отргнути свега царства; једно ћу племе дати сину твојему због Давида, слуге својега, и због Јерусалима који изабрах.

И подиже Господ противника Соломону, Адада Идумејца, који бијаше од царскога рода у Идумеји.

Јер, кад Давид бијаше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.

Јер Јоав оста ондје шест мјесеца са свијем Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.

Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца својега, и отиде у Мисир; а Адад бјеше тада дијете.

И отишавши из Мадијама, дођоше у Фаран; и узевши са собом људе из Фарана, дођоше у Мисир к Фараону цару Мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, а даде му и земље.

И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.

И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, којега отхрани Тахпенеса у двору Фараонову, и бјеше Генуват у двору Фараонову међу синовима Фараоновијем.

А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.

А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа, али ме пусти.

Подиже му Бог још једнога противника, Резона, сина Елијадина, који бјеше побјегао од господара својега Ададезера, цара Совскога.

И скупив к себи људе, поста старјешина од чете кад их Давид убијаше; потом отишавши у Дамаск, осташе ондје и овладаше Дамаском.

И бјеше противник Израиљев свега вијека Соломонова, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.

И Јеровоам, син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати бјеше по имену Серуја, жена удовица, слуга Соломонов, подиже се на цара.

А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломон грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца својега;

А Јеровоам бијаше крјепак и храбар; зато видећи Соломон младића да настаје за послом, постави га над свијем данцима дома Јосифова.

Па у то вријеме кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин пророк имајући на себи нову хаљину, и бијаху њих двојица сами у пољу.

И Ахија узе нову хаљину која бјеше на њему и раздрије је на дванаест комада.

И рече Јеровоаму: Узми десет комада, јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, истргнућу царство из руке Соломонове и даћу теби десет племена.

Само ће једно племе остати њему због слуге мојега Давида и због града Јерусалима, који изабрах између свијех племена Израиљевих.

Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи Сидонској, и Хемосу, богу Моавском, и Мелхому, богу синова Амоновијех, и не ходише путовима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.

Али нећу узети царства из руку његовијех, него ћу га оставити нека влада докле је год жив због Давида, слуге својега, којега изабрах, који је држао заповијести моје и уредбе моје.

Него ћу узети царство из руку сина његова и даћу теби од њега десет племена.

А сину ћу његову дати једно племе да буде видјело Давиду, слузи мојему, вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему намјестим име своје.

Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свијем што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.

И ако узаслушаш све што ти заповједим, и узидеш мојим путовима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.

И мучићу сјеме Давидово за то, али не свагда.

Зато тражаше Соломон да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побјеже у Мисир к Сисаку, цару Мисирском, и би у Мисиру док не умрије Соломон.

А остала дјела Соломонова и што је год чинио, и мудрост његова није ли то записано у књизи дјела Соломоновијех?

А царова Соломон у Јерусалиму над свијем Израиљем четрдесет година.

И почину Соломон код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца својега; а Ровоам, син његов, зацари се на његово мјесто.

Царство Израиљево: Ахије прориче против Јеровоама. Јеровоам умире. Царство Јудино: владавина, гријех и казна Ровоама.
У то вријеме разбоље се Авија, син Јеровоамов.

И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова, па иди у Силом. Ето, ондје је Ахија пророк који ми је казао да ћу бити цар над овијем народом.

И понеси десет хљебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од дјетета.

И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија пак не могаше видјети, јер му очи бијаху потамњеле од старости.

Али Господ рече Ахији: Ето, иде жена Јеровоамова да те пита за сина својега, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а она кад дође, учиниће се да је друга.

И Ахија чувши шуштање ногу њезинијех кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.

Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу својему Израиљу,

И отргав царство од дома Давидова дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповијести моје и ходио за мном свијем срцем својим чинећи само што је право преда мном,

Него си радио горе од свијех који бише прије тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио за леђа своја;

Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истријебићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћенога и остављенога у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете кал, да га не остане ништа.

Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умријети дијете.

И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамова доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамову нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевијем.

А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истријебити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, коју је дао оцима њиховијем, и разасуће их далеко преко ријеке зато што начинише себи лугове гњевећи Господа.

И напустиће Израиља за гријехе Јеровоамове, којима је гријешио и на гријех навео Израиља.

Тада уста жена Јеровоамова, и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни, умрије дијете.

И погребоше га, и сав Израиљ плака за њим, по ријечи Господњој коју рече преко слуге својега Ахије пророка.

А остала дјела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевијех.

А царова Јеровоам двадесет и двије године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов, зацари се на његово мјесто.

А Ровоам, син Соломонов, цароваше над Јудом; бјеше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест година у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свијех племена Израиљевијех да ондје намјести име своје. Матери његовој бјеше име Нама Амонка.

И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гријесима својим којим гријешаху дражише га већма него оци њихови свијем што чинише.

Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

А бијаше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које бјеше истјерао Господ испред синова Израиљевијех.

А пете године царовања Ровоамова дође Сисак, цар Мисирски, на Јерусалим.

И узе благо из дома Господњега и благо из дома царева, све то узе; и узе све штитове златне које начини Соломон.

И на њихово мјесто начини цар Ровоам штитове од мједи, и предаде их старјешинама над стражарима који чуваху врата дома царева.

И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а послије их опет остављаху у ризницу своју.

А остала дјела Ровоамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?

А бијаше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.

И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидову. А име матери његовој бјеше Нама Амонка. А на мјесто његово зацари се Авијам, син његов.