И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгога камења; и дошавши к Соломону, говори с њим о свему што јој бјеше у срцу.

И Соломон јој одговори на све ријечи њезине; не бјеше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.

А кад царица Савска видје сву мудрост Соломонову и дом који бјеше сазидао,

И јела на столу његову и станове слуга његовијех и дворбу дворана његовијех и одијело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;

Па рече цару: Истина је што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.

Али не хтјех вјеровати што се говораше докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.

Благо људима твојим, благо слугама твојим који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.

Да је благословен Господ Бог твој којему си омилио, те посади те на пријесто Израиљев; јер Господ љуби Израиља увијек, и постави те царем да судиш и дијелиш правицу.

Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; нигда више не дође толико таквих мириса колико даде царица Савска цару Соломону.

И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгога камења.

И начини цар од тога дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском, и харфе и псалтире за пјеваче; нигдје се више није довезло таквога дрвета алмугима, нити се видјело до данашњега дана.

А цар Соломон даде царици Савској што год зажеље и заиска, осим онога што јој даде сам по могућству цара Соломона. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.

А злата што дохођаше Соломону сваке године, бјеше шест стотина и шездесет и шест таланата,

Осим онога што дохођаше од трговаца и онијех који продаваху мирисе и од свијех царева Арапских и управитеља земаљских.

И цар Соломон начини двјеста штитова од кованога злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит;

И три стотине малијех штитова од кованога злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме Ливанске.

И начини цар велик пријесто од слонове кости и обложи га чистијем златом.

Шест басамака бјеше у пријестола, и врх округао бјеше озад на пријестолу, и ручице бјеху с обје стране сједишта, и два лава стајаху покрај тијех ручица.

И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у којем царству.

И сви судови из којих пијаше цар Соломон бијаху златни, и сви судови у дому од шуме Ливанске бијаху од чистога злата; од сребра не бјеше ништа; сребро бјеше ништа за времена Соломонова.

Јер цар имаше лађе Тарсиске на мору с лађама Хирамовијем; једанпут у три године враћаху се лађе Тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.

Тако цар Соломон бијаше већи од свијех царева земаљских богатством и мудрошћу.

И из цијеле земље тражаху да виде Соломона, да чују мудрост његову коју му даде Господ у срце.

И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје, и мирисе, и коње и мазге, сваке године.

Тако накупи Соломон кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које разреди по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

И учини цар, те у Јерусалиму бијаше сребра као камења и кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

И довођаху Соломону коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цијену.

И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски добијаху коње преко њих.