Потомци Рувимови, Гадови и Манасијини источно од Јордана.
А синови Рувима, првенца Израиљева, јер он бијаше првенац, али кад оскврни постељу оца својега, дано би његово првенаштво синовима Јосифа, сина Израиљева, али не тако да се броји првенац,

Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;

Синови Рувима, првенца Израиљева, бијаху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,

Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,

А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,

А његов син Веира, којега одведе Телгат-Фелнасар, цар Асирски; он бијаше кнез племена Рувимова.

А браћи његовој по породицама њиховијем кад се избројише по кољенима својим, бјеше кнез Јеило и Захарија,

И Вела, син Азаза, сина Семе, сина Јоилова; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.

Потом живљаше к истоку дори до пустиње од ријеке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи Галадској.

И за времена Саулова војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховијим по свему источном крају земље Галадске.

А синови Гадови живљаху према њима у земљи Васанској до Салхе.

Јоило им бијаше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.

А браћа њихова по домовима отачким бијаху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.

Ти бијаху синови Авихаила, сина Урија, сина Јароје, сина Галада, сина Михаила, сина Јесисаја, сина Јадона, сина Вузова.

Ахије, син Авдила, сина Гунијева, бијаше поглавар у дому отаца њиховијех.

И живљаху у Галаду, у Васану и у селима његовијем и у свијем подграђима Саронским до међа његовијех.

Сви ови бише избројени за времена Јотама, цара Јудина, и за времена Јеровоама, цара Израиљева.

Синова Рувимовијех и Гадовијех и половине племена Манасијина, храбријех људи што ношаху штит и ма, и затезаху лук, и вјештијех боју, бијаше четрдесет и четири тисуће и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;

И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,

И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише к Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у њ.

И заплијенише стоку њихову, педесет тисућа камила и двјеста и педесет тисућа оваца и двије тисуће магараца и сто тисућа душа људских.

А рањенијех много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на мјесту њихову до сеобе своје.

А синови половине племена Манасијина живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; бијаху се умножили.

А ово бијаху поглавари у дому отаца њиховијех: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу, поглавари у дому отаца својих.

Али кад згријешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истријеби испред њих,

Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара Асирскога, и дух † Телгат-Фелнасара, цара Асирскога, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијина, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на ријеку Гозан, гдје осташе до данас.

Борци који помажу Давида у Сиклагу. Његова војска у Хеврону.
А ово су који дођоше к Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула, сина Кисова, и бијаху међу јунацима помажући у рату,

Наоружани луком, из десне руке и из лијеве гађаху камењем и из лука стријелама, између браће Саулове, од племена Венијаминова:

Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,

И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,

Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,

Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,

И Јоила и Зевадија, синови Јероамови из Гедора.

И од племена Гадова пребјегоше к Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вјешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице бијаше као лице лавовско, и бијаху брзи као срне по горама:

Есер први, Овадија други, Елијав трећи,

Мисмана четврти, Јеремија пети,

Атај шести, Елило седми,

Јоанан осми, Елзавал девети,

Јеремија десети, Мохванај једанаести.

То бијаху између синова Гадовијех поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над тисућом.

Они пријеђоше преко Јордана првога мјесеца кад се разли преко свијех брегова својих, и отјераше све из долина на исток и на запад.

А дођоше и од синова Венијаминовијех и Јудинијех к Давиду у град.

И изиде им Давид у сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени да ми поможете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.

Тада дух дође на Амасаја, поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим, јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид и постави их међу поглаваре над четама.

И од синова Манасијиних неки пребјегоше к Давиду кад иђаше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови Филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребјегнуће господару својему Саулу.

Кад се враћаше у Сиклаг, пребјегоше к њему из племена Манасијина: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, тисућници у племену Манасијину.

И они помагаху Давиду противу чети, јер храбри јунаци бјеху сви, те посташе војводе у његовој војсци.

Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ докле поста велика војска као војска Божија.

А ово је број људи наоружанијех за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по ријечи Господњој:

Синова Јудинијех који ношаху штит и копље шест тисућа и осам стотина наоружанијех за војску;

Синова Симеоновијех храбријех војника седам тисућа и сто;

Синова Левијевих четири тисуће и шест стотина;

И Јодај, поглавар између синова Ароновијех, и с њим три тисуће и седам стотина;

И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његова двадесет и два кнеза;

И синова Венијаминових, браће Саулове, три тисуће; јер их се многи још држаху дома Саулова;

И синова Јефремовијех двадесет тисућа и осам стотина храбријех јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;

А од половине племена Манасијина осамнаест тисућа, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;

И синова Исахаровијех који добро разумијеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њиховијех двјеста, и сва браћа њихова слушаху их;

Синова Завулоновијех који иђаху на војску и наоружани бијаху за бој свакојаким оружјем, педесет тисућа, који се постављаху у врсте поуздана срца;

А од племена Нефталимова тисућа поглавара и с њима тридесет и седам тисућа са штитовима и копљима;

А од племена Данова двадесет и осам тисућа и шест стотина наоружанијех за бој;

А од племена Асирова четрдесет тисућа војника вјештијех поставити се за бој;

А онијех испреко Јордана, од племена Рувимова и Гадова и од половине племена Манасијина, сто и двадесет тисућа са свакојаким оружјем убојитијем.

Сви ови војници у војничком реду дођоше цијела срца у Хеврон да поставе Давида царем над свијем Израиљем. А и остали сви Израиљци бијаху сложни да царем поставе Давида.

И бијаху ондје с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа бијаху приправила.

А и они који бијаху близу њих, све до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хљеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сухога грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер бијаше радост у Израиљу.