Давид се свети Амонцима за срамоту нанесену његовим посланицима.
А послије тога умрије Нас, цар синова Амоновијех, и зацари се син његов на његово мјесто.

И рече Давид: Да учиним милост Ануну, сину Насову, јер је отац његов учинио мени милост. И посла Давид посланике да га потјеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех к Ануну да га потјеше.

А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше што је рад учинити част оцу твојему? А нијесу зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?

Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсијече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.

А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Сједите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.

А кад видјеше синови Амонови гдје се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше тисућу таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.

И најмише тридесет и двије тисуће кола и цара од Махе с народом његовијем, који дођоше и стадоше у око према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.

А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.

И изидоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше бијаху за се у пољу.

И Јоав видјевши намјештену војску према себи спријед и састраг, узе одабране из све војске Израиљске и намјести их према Сирцима.

А остали народ предаде Ависају, брату својему; и намјестише их према синовима Амоновијем.

И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.

Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је драго.

Тада Јоав и народ који бијаше с њим, примакоше се да ударе на Сирце; али они побјегоше испред њих.

А синови Амонови, кад видјеше гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја, брата његова, и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.

Али Сирци, кад видјеше гдје их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко ријеке; а Софак, војвода Адад-Езеров, иђаше пред њима.

Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана, и дође к њима и намјести војску према њима; а кад намјести Давид војску према њима, побише се с њим.

Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам тисућа кола и четрдесет тисућа пјешака, и Софака војводу погуби.

И кад видјеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтјеше више Сирци помагати синовима Амоновијем.