Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
18:3
18:4
18:5
18:10
18:11
18:13
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Давид задобија у ратовима злато, сребро и мјед и то намјењује грађењу храма. Његови службеници.
А послије тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку Филистејских.
А послије тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку Филистејских.
Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаху му данак.
Разби Давид и Адад-Езера, цара Совскога, у Емату изашав да рашири власт своју до ријеке Ефрата.
И узе му Давид тисућу кола и седам тисућа коњика и двадесет тисућа пјешака, и подреза Давид жиле свијем коњма колским, само остави за сто кола.
А бијаху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру, цару Совскому, и Давид поби двадесет и двије тисуће Сираца.
И намјести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.
И из Тивата и из Хуна, градова Адад-Езеровијех, однесе Давид силну мјед, од које Соломон начини море мједено и ступове и посуђе мједено.
А кад чу Тоја, цар Ематски, да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара Совскога,
Посла Адорама сина својега к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером, и свакојаких заклада златнијех и сребрнијех и мједенијех.
Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што бјеше узео од свијех народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амоновијех и од Филистеја и од Амалика.
И Ависај, син Серујин, поби осамнаест тисућа Идумејаца у Сланој долини.
И намјести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
Тако царова Давид над свијем Израиљем судећи и дајући правду свему народу својему.
И Јоав, син Серујин, бјеше над војском, а Јосафат, син Ахилудов, паметар,
А Садок, син Ахитовов, и Авимелех, син Авијатаров, свештеници, а Суса писар,
А Венаја, син Јодајев, бјеше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара.