И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама:

Есер први, Овадија други, Елијав трећи,

Мисмана четврти, Јеремија пети,

Атај шести, Елило седми,

Јоанан осми, Елзавал девети,

Јеремија десети, Мохванај једанаести.

То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом.

Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад.

А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град.

И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.

Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.

И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу.

Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином.

И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци.

Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.

А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој:

Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску;

Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто;

Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина;

И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина;

И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза;

И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог;

И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;

А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;

И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их;

Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца;

А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима;

А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој;

А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој;

А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим.

Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида.

И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила.

А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу.