Молитвено Богословље о Цркви

Црква најречитије и најизразитије казује себе кроз свој молитвени живот. Молитва је њен став и њен језик према Тројичном Божанству, које нам је у највећој могућој мери казало себе кроз оваплоћеног Бога Логоса. Α боголиком, и стога богочежњивом бићу, човеку ништа природније и потребније него да стално буде у метанијском молитвеном чезнућу за Богом, да се добровољно претвори у молитвену стрелу бесмртне христочежњивости. Зато и најлетимичније загледање у безобални океан црквене молитвености испуњује човеково биће бесмртним миомиром небеским, тим животворним ваздухом светих Херувима и Серафима. И казује нам, колико треба људској природи, тајну Цркве. Α тајна Цркве, одасвуд бездана и безгранична, јер је оваплоћење Друге Личности Пресвете Тројице, никада не може сва ући у људске појмове, у људске речи, у људске изразе. У ствари, све је то муцање ο Божанској Светајни. Једино вера унутар нас, вера са свима светим тајнама и светим врлинама – мала у души нашој чудесну тајну и лик Богочовековог тела, Цркве.

Због богочовечански бескрајне тајанствености бића Цркве, светоапостолско и светоотачко учење ο Цркви је увек метанијски смиреноумио и милитвено. И у еклисиологији, и у христологији, и у сотириологији, и у свему што се тиче Богочовека Господа Христа и Његовог Богочовечанског тела – Цркве, бесмртно важи, за све и сва жива богомудра истина и благовест Светог Златоуста: «Смиреноумље је темељ наше философије»,⁹⁷⁰ философије богочовечанске, апостолске, светоотачке, православне. Дода ли се томе богонадахнута благовест Светог Максима Исповедника: «Без смиреноумља истина је слепа»,⁹⁷¹ – добија се потпуна православна гносеологија. Притом, молитвено богословље нам открива ову бесмртну свеистину: света Евхаристија је свепуноћа Цркве; она је врх изнад свих врхова, пуноћа изнад сваке пуноће. Она је живи, свесавршени Богочовек Господ Христос, сав присутан Својом Богочовечаннском свепуноћом у Цркви кроза све векове. Њоме и у њој се доживљује васцели живот Богочовека Христа на земљи и на небу. У њој: Он је све и сва; Он је тај: «Који приноси и који се приноси, који прима и који се раздаје»;⁹⁷² Он – и Спасигељ, и Крститељ, и Жртва, и Победитељ смрти, и Васкрситељ, и Вазнеситељ, и Бог и Човек ~ Богочовек; Он и Црква кроза све векове и кроза сву вечност. Он: «савршени Бог» и «савршени Човек», савршени Богочовек; Он – Свеистина, Он – Свељубав, Он – Свеправда, Он – Свемудрост, Он – Сведобро, Он – Сверадост, Он – Божанство, Он – Свежртва, Он – Свеархијереј, Он – све и сва за Људско биће у свима световима. Он такав, увек такав у св. Евхаристији; увек такав за сваког причасника, и у сваком причаснику. И кроз то: Он – наше освећење, наше преображење, наше спасење, наше охристовљење, наше обожење, наше обогочовечење, наше отројичење, наше све, све, све. И то се доживљује у Богочовечанском телу Цркве кроз причешћивање светим Евхаристичним телом и крвљу Спасовом. Доживљује и постиже. Као тело Христово – Евхаристија је Црква, и Црква је Евхаристија: јер њоме и у њој ми смо у саборном свејединству са свима светима, а најпре са Пресветом Богомајком која нам је родила тело Господа и Спаса нашег Исуса Христа, и тиме родила Цркву.

Сва остала богослужења у Цркви Спасовој су припрема за свету Евхаристију, путеви који воде свециљу људског живота: евхаристичном сједињењу са Спасом Господом Христом. И уопште, сва молитвеност Цркве служи томе. то је главно осећање сваког истинског члана Цркве. Нема сумњe, у Цркви се првенствено живи молитвом; молитва је и њено срце, и њен језик, и њен живот, њен – богоживот.

Молитвена мисао Цркве бесмртним бисерјем обасипа Пресвету Богородицу што нам је родила Бога, дала Μу тело Његово. Тако нам је и Спаситељ и спасење дато Пресветом Богородицом. Зато се ни Богочовек Господ Христос, ни Црква, ни cпасењe што је у њима, не могу имати без Пресвете Богородице. У ствари, сав се богочовечански домострој обавља помоћу Пресвете Богородице. Јер Црква је њоме Црква; и спасење је њоме спасење. На то указују све молитве Њој и све стихире ο Њој.

Молитвена мисао Цркве благовести: Када се Господ уселио у Свету Дјеву, она је постала Црква освећена Богу.⁹⁷³ Цркву чувају молитве Пресвете Богородице, када ми Њу православно славимо.⁹⁷⁴ Пошто је Богородица обиталиште Бога Логоса и Цркве, она је и наше очистилиште од грехова.⁹⁷⁵ Богородица је уистини Мати Творца; она и Ковчег Завета; она и ваистину света трпеза; она и очистилиште наше; она и Црква Божија одухотворена; она и свезлатни светњак.⁹⁷⁶ Пресвета Богородица је једина радост роду људском; она измољује мир црквама Спасовим.⁹⁷⁷

Ево једног дирљивог молитвеног вапаја Пресветој Богородици: Дјево Мати, ми знамо тебе – Цркву Божију; штујући те, ми се усрдно молимо теби: слугама твојим, Богородице, не затвори двери милости твоје.⁹⁷⁸ Пресвета Богородица је «свесветла Црква Божија».⁹⁷⁹ Богу си се показала Црква освећена, Дјево, када се у тебе надумно усели Он; Њега моли да очисти прљавштину грехова наших, да бисмо постали храмови и обиталишта Духу.⁹⁸⁰ Богородица је: Црква и свето обиталиште Бога Логоса.⁹⁸¹ Дјево Мати, знајући те као Цркву Божију, ми се усрдно молимо теби: не затвори слугама твојим, Богородице, врата милости твоје.⁹⁸² Уселивши се у тебе Бог, Дјево свебеспрекорна, Он те показа као освећену Цркву.⁹⁸³ Родивши без семена Христа, Богородитељка је: обавила потресни домострој спасења.⁹⁸⁴

Пресвета Богородица је: велика ризница целе васељене; у њој се изврши спасење света– σωτήρια ‘εν ώτη διεπράχθη – и отпуштење древних сагрешења.⁹⁸⁵ Родивши Богочовека који је Црква, Пресвета Богородица се јавила сјединитељком раздвојених: Бога и човека, неба и земље, Творца и твари, јер њоме људи заиста постадоше сажитељи Анђела на небесима, и сведоче, чинови свих Светих, сада с њима певајући њен Пород у вечним песмама.⁹⁸⁶

Животворни Крст Христов, увек препун свих богочовечанских сила, и јесте неуништива кичма Богочовечанског тела Христовог – Цркве. Ако је ишта оличење васцелог Богочовека Господа Христа, онда је то Часни Крст Његов. Зато ђаво може узети на себе свако обличје, али никада обличје крста. Молитвено богословље Цркве је изузетно раскошно и речито у величању Крста и његове спасоносне чудотворности.

Молитвена мисао Цркве благовести: Крстом Христовим постаде од Анђела и људи једна Црква; томе се радује небо и земља.⁹⁸⁷ Крст је црквотворна сила Спасова, сила сјединилачка, сила осаборњујућа. «Крстом Христовим постаде једно стадо од Анђела и људи, и у једном сабору весели се небо и земља, кличући: Господе, слава Теби!».⁹⁸⁸ «Раширивши руке на крсту, Господ Христос је сабрао све народе, и тако објавио Цркву небоземну».⁹⁸⁹ «Ваистину божанствени крст Господњи сија у Цркви као звезда на небу, опаљујући бесе а просвећујући верне».⁹⁹⁰ «Раширивши руке Своје на крсту, Господ је сабрао све народе и објавио једну Цркву».⁹⁹¹ Крст је чувар целе васељенске, крст је красота Цркве, крст је помор ђавола.⁹⁹² «Крст је утврђење Цркве Христове“, те њу не могу уништити ни људи ни ђаволи.⁹⁹³

Молитвена, света мисао Цркве објављује радосну истину: Крст је «дивни рај Цркве».⁹⁹⁴ Α сама Црква је – други рај: има у себи дрво живота – крст Господњи, од додира са којим ми постајемо заједничари бесмртности.⁹⁹⁵ Раширивши на крсту руке, Господ је сабрао све народе, и показао једну Цркву оних на земљи и оних на небу.⁹⁹⁶ «Некада у Едему, у рају ниче између дрвета дрво знања; а Црква Твоја, Христе, исцвета крст Твој који точи живот свему свету».⁹⁹⁷ «Крстом Христовим постаде једно стадо од Анђела и људи, и једна Црква. – Небо и земља весели се».⁹⁹⁸ «Водом боготворном и крвљу Твојом, Боже Логосе, Црква се весело украшује као Невеста».⁹⁹⁹

Својим Богочовечанским телом – Црквом, Господ Христос је на најсавршенији начин сјединио Анђеле са људима, Анђеле свео на земљу, људе уздигао на небо, и они су уистини постали међу собом бесмртна браћа.

И што је најважније: постали једно тело, богочовечанско тело Цркве. И света мисао Цркве молитвом благовести ову истину: «Ми непрестано величамо Тебе, Христе, који си нa неисказан начин сјединио небеско са земаљским, и начинио једну Цркву од Анђела. и људи».¹⁰⁰⁰ Саздана Господом Христом, Црква је сва христочежњива, христоцентрична: Господ је свесавршено украсио Умни свет и благоизволео да се Њему уподобљује чесна Црква».¹⁰⁰¹ «Помоћу Архангелских војски Господ чува Цркву Своју, која Га слави православним гласовима што људе избавља од смртности».¹⁰⁰² «Господ Христос неизрециво украшава светлошћу Анђеле, а они утврђују Цркву Његову».¹⁰⁰³

Црква је непобедива, не само зато што је она оваплоћени Бог Логос, већ и зато што је и Анђели бесмртни и богоносни чувају и бране. Молитвена мисао Цркве, обраћајући се светим Анђелима, благовести: «Украшавани разноврсним даровима, Архистратизи, ви заузимањем својим чувајте чврсто Цркве Христове».¹⁰⁰⁴ «Велика је сила Анђела Господњих, јер они, бестелесни, проходе свет, чувајући Цркве силом која је од Бога, и моле се за васељену».¹⁰⁰⁵ Исти је Господ Бог и Анђела и људи, исто Еванђеље, иста Истина, иста Правда, исте врлине. Преко светих врлина људи се уподобљавају светим Анђелима, својој небеској браћи и сабраћи. Зато се молитвено и метанијски обраћамо чудесном Спаситељу: «Цркву Твоју покажи сада Христе, као подражатељку Сабора Бестелесних преко врлина ограђујући Анђелима стадо Твоје».¹⁰⁰⁶

Свети христоносни Апостоли су и темељ Цркве, и градитељи Цркве, и благовесници Цркве, и савест Цркве. Сва делатност њихова, по свему и у свему богочовечанска, сва је од Господа Христа, или боље: сва од Оца кроз Сина у Духу Светом. Ту богочовечанску апостолност Цркве света молитвена мисао Цркве на безброј начина казује и исповеда. Христочежњива савест Цркве благовести: «Божанствени Апостоли су се заједно узидали у темељ Цркве као драго камење, озаравају васељену богопознањем, и предстоје Светој Тројици молећи се за душе наше».¹⁰⁰⁷ «Апостоли Христови су уметношћу Духа Светога саградили сву Цркву».¹⁰⁰⁸ «Господ је светим Апостолима утврдио Цркву Своју».¹⁰⁰⁹ «На очигледан начин боравећи после Васкрсења Свог у току четрдесет дана са мудрим и чесним Апостолима, Господ им је поверио божански домострој спасења, којим спасава свет».¹⁰¹⁰ «Небеска Црква првородних непрестано се блиста душама светих Апостола».¹⁰¹¹ «Господ је молитвама светих Апостола оградио стадо Своје, Цркву Своју, чувајући то стадо неповређеним од искушења вражијих».¹⁰¹²

Свети Апостоли, саздавши сву Цркву неимарством Светога Духа, у њој благосиљају Христа кроза све векове.¹⁰¹³ Свети Апостоли: предивни стубови Цркве, држе Цркву догматима вере.¹⁰¹⁴ Вишња Црква првородних непрестано се весели духовима светих Апостола.¹⁰¹⁵ Апостоли су: неразориви темељи Цркве и стубови непоколебљиви.¹⁰¹⁶ Као очевидци и сведоци Бога Логоса оваплоћеног, ученици пребогати, као непресушиве реке рајске разделивши се, напајате Цркве божанственим водама.¹⁰¹⁷ Сведрагоцени празник светих Апостола наста Цркви Христовој, који нам свима измољује спасење.¹⁰¹⁸

Молитвена мисао Цркве објављује и ову свету истину: Божанствено Еванђеље Св. Јована Богослова је богонаписано, јер језик његов постаде перо Свесветог Духа.¹⁰¹⁹ И још допуна тој истини: Св. Јован Богослов је највидовитије око Цркве.¹⁰²⁰

Свети Мученици су свепобедни сведоци Цркве васкрслога Господа Христа, увек јачи од сваког људског и демонског пакла, који људи или демони могу у свом црквоборачком бесу натуткати против Цркве Васкрслога. Света молитвена мисао Цркве казује нам њихову христочежњиву душу: Божанствени сабор Мученика је темељ Цркве – они делом испунише Спасове речи; јер они затворише врата паклена, разјапљена против Цркве, и својим мучеништвом родише пуноћу Цркве.¹⁰²¹ Свеславни Страдалци Спасови су свештена и одабрана војска, слична светим Анђелима; у њих је рај, усред кога је дрво живота – Господ Христос; они су поданици богокрасне Цркве.¹⁰²² Свети Свештеномученици и Пастири, украсивши себе красотама првобитног доброчинства, постадоше истинске звезде и онебесише Цркву Христову, разноврсно је украсивши.¹⁰²³ Мученици … сада ваистину просвећују на небу свету Цркву првородних.¹⁰²⁴ Свети Мученици су непоколебљиви стубови Цркве.¹⁰²⁵ Чесна Црква увек блиста светлим подвизима Мученика.¹⁰²⁶

Страдања светих Мученика су апостолски моћне и убедљиве благовести које небеском радошћу заробљују срца људска и приводе их Једином Истинитом Богу и Господу – Исусу Христу. Молитвена мисао Цркве богомудрује: Распаљени Христовом љубављу, свети Мученици угасише пожар безбожја росом својих подвига, и јавише се као многосветли светилници Цркве, који вером одгоне таму недуга и мука од наших душа.¹⁰²⁷ Свети Мученици, поставши мучеништвом синови слободног Јерусалима Небеског, просвећују Цркву првородних, прослављајући Христа вавек.¹⁰²⁸ Свети Мученици су тврђаве Цркве, главни стубови побожности.¹⁰²⁹ Свети Мученици: и сада просвећују свету Цркву првородних.¹⁰³⁰ Страдалци Мученици су непоколебљиве куле Цркве.¹⁰³¹ Свети Мученици су красота Цркве.¹⁰³² Свети Мученици; и сада Цркву првородних просветљују веселећи се.¹⁰³³ Свети Мученици као светила осветљују небо Цркве.¹⁰³⁴ Свети Мученици су, благовести света мисао Цркве, истините вере пресјајни украси Цркве.¹⁰³⁵ Мученици, божанствени војници Христови, као превелике звезде обасјавају увек чесно небо Цркве, и озаравају верне.¹⁰³⁶ свештеномученици као многосветле звезде, мислено гранувши на своду Цркве, просвећују сву твар, разгонећи таму подвигом светлости и сијањем чудеса.¹⁰³⁷ Свети Мученици, јавивши се као јарке звезде, ви обасјавате небо Цркве различним даровима и разноврсним лепотама – у правди, здравоумљу, јунаштву, памети.¹⁰³⁸

Синаксар Свих Светих казује нам ову еванђелску благовест: у Недељу Свих Светих празнују се сви Свети, јер је било потребно Свеце, који се празнују посебно сваки дан, сабрати у један дан, да се покаже да су се сви они подвизавали у једном Христу, и да су сви хитали једним истим поприштем врлине. И тако сви они, слуге једнога Бога бише достојно овенчани, и саставише Цркву; они и нас потстичу на исти подвиг, да сваки свим срцем, по мери својих сила, хита тим истим путем. Треба знати, данас ми празнујемо све Свете, које благодаћу освети Дух Свети. И то празнујемо: превелике и освећене Умове, девет, чинова Анђелских; Праоце и Патријархе; Пророке и свете Апостоле, Мученике и Свештеноначалнике, Свештеномученике и Преподобномученике, Преподобнике и Праведнике, и све саборе светих Жена, и све друге Светитеље чија имена не знамо. Α пре свих, и у свима, и са свима – светију од свих Светих, Пресвету, и од самих Небеских Чинова несравњено бољу, Госпођу нашу Владичицу, Богородицу Марију, Увекдјеву.¹⁰³⁹

Светитељи су живе, ходеће свете врлине. Помоћу њих они стичу Духа Светога, стичу Бога Сина, стичу Бога Оца. Речју: отројичују се, обогочовечују се, расту «у човека савршена, у меру раста висине Христове» (Еф. 4:13). Света, молитвена мисао Цркве благовести: Светитељи су као јарке звезде, које украшавају небо Цркве – разним даровима и разним красотама, у правди, у здравоумљу, у храбрости, у разуму.¹⁰⁴⁰ Господ прослави на земљи Светитеље, јер они у телу примише ране и муке; њима украшени и божанским лепотама обдарени они су као неувенљиви цветови, као истинске звезде Цркве– као добровољне жртве.¹⁰⁴¹ Божанствени Светитељи, управљајући Црквом Христовом као лађом, сачуваше је непотопљивом усред страшних валова злих.¹⁰⁴²

Сваки је светитељ пун благодатно-врлинских, богочовечанских сила, помоћу којих оврлињује, освећује, обогочовечује, оцрквењује сваког верника по мери његове вере и ревности. Молитвена мисао Цркве нас учи: Претеча није био трска коју љуљају супротни ветрови већ наше бо жанско утврђење и непоколебљиво Цркве окрепљење; и он је молитвама својим чува непоколебљивом, угушујући свако искушење.¹⁰⁴³ Само «са свима Светима» ми јачамо у светим врлинама и обесмрћујемо себе богочовечанским православљем. Зато нас све молитвена ревност Цркве призива:

Нека нам свима заигра срце од радости придруживши се Светим Саборима Отаца, преко којих видесмо светлост Православља. Јер они су светионици који упућују све како да нађу истину.¹⁰⁴⁴ Сабравши сву науку душе и расудивши заједно са Божанским Духом, чесни Оци богописано – θεοуράφως – написаше небески и свети Си.мвол вере; у њему они, богославни и пребогати, ваистину и богомудри, следећи очигледно учењу светих Апостола, уче да је сабеспочетни Логос на најочигледнији начин свеистинито – једносуштан са Родитељем.¹⁰⁴⁵ Примивши свеколико умно сијање Светога Духа, надприродно добрословље, свети Оци кратко и веома мудро, богонадахнуто – Οεοπνεΰότας – изразише, као Христови проповедници, блажени представници еванђелских догмата и побожних предања, очигледно примивши се неба откривење ο томе, и просветивши се изложише веру Богом дану.¹⁰⁴⁶ Сабравши сву пастирску уметност – ποιμανηκήν έπιατήμην (= науку, знање, искуство), и потстакнути најоправданијим гњевом, свети Оци осветнички одагнаше тешке и пагубне вукове од црквеног народа – као неизлечиво болесне. То учинише божанствени пастири као најверније слуге Христове и најсвештенији повереници божанствене проповеди.¹⁰⁴⁷ Сабор светих Отаца, који се стекао са свих крајева света, јасно предаде Цркви тајну богословља – и ми, славећи их величамо у вери, говорећи: О, божанска војско, богоречити оклопници ратника Господњих, пресјајне звезде Умнога неба – τοϋ νοητοϋ ότερεαιματος (= духовнога неба, свода, тврђаве), необориви стубови тајанственог Сиона, миомирисни цветови рајски, свезлатна уста Бога Логоса – славо Никеје, украсе васељене, усрдно се молите за нас.¹⁰⁴⁸

Свети Оци на Никејском Сабору: «безумног Арија из Католичанске (= саборне, васељенске) Цркве саборно – изгнаше».¹⁰⁴⁹ Вера православља је увек апостолско-светоотачка. Зато се Православна Црква са захвалношћу моли Господу Христу: Свепрослављен си, Христе Боже наш, светила на земљи Оце наше као темељ си поставио, – и преко њих нас истинској вери научио, Многомилосрдни, слава Теби.¹⁰⁵⁰ Блажени Оци, ви се заиста на земљи јависте свету као свесветли светионици истине Христове.¹⁰⁵¹ Чујмо Божију Цркву која узвишеном проповеђу гласно призива: Ко је жедан нека дође κ мени и пије из чаше коју држим. чаше мудрости; ово пићe истине – речју захватих, воду … исповедања, коју пијући садашњи Израиљ види Бога који громко објављује: Видите, видите … ја сам Бог први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога; који се одавде причешћује наситиће се и хвалиће велику тајну побожности.¹⁰⁵² Свети Оци, ви постадосте познати чувари апостолских предања.¹⁰⁵³

Молитвена мисао Цркве благовести: Са Седам Свештених Сабора светих Отаца објаснио си, Христе, чесну Цркву, као светлошћу седам светионика одагнавши далеко таму обмане.¹⁰⁵⁴ Пророк Исаија рече: Седам духова отпочинуше на Христу; а Христос са Оцем и Божанственим Духом отпочину на Седам Сабора.¹⁰⁵⁵ Повинујући се закону Твоме Сабори блажених Отаца, просветивши се разноврсним врлинама, наследише обитељи небеске, Владико, радујући се.¹⁰⁵⁶ Седам кула тврђава сагради Премудрост Божија – са Седам Сабора светих Отаца чува Господ Цркву Своју од сваковрсних јереси.¹⁰⁵⁷

Божанско је, неприкосновено је, неизменљиво је свето правило Цркве: Не треба ништа ни додавати, ни одузимати Светом Предању православне вере наше. Α који тако нешто учине, с правом се предају проклетству.¹⁰⁵⁸ Нека нам свима срца, присаједињена Светим Саборима Отаца, заиграју од радости, јер преко њих видесмо светлост Православља. Они су светионици који нас воде проналажењу правог учења.¹⁰⁵⁹ Измоливши очишћење душама, постарајмо се побожно проводити живот, да постанемо заједничари светих Отаца, у којима је богатство православног учења.¹⁰⁶⁰ Цар Константин: Просвећен лучама Духа Светога, објаснио је Цркву Христову, одасвуд сабравши саборе верних.¹⁰⁶¹

Све у свему: Црквом = Богочовеком је казана сва тајна Бога и сва тајна човека, казана кроз Богочовека. И кроз то сва тајна свих Божјих светова. Речју: казана сва тајна Богочовека – Светајна. Јер у Њему, у Његовом Богочовечанском телу = Цркви, казана је Светајна свих светова: од Пресвете Тројице па до најмање бубице. И сви путеви њихови, и све истине њихове. И све то богонадахнуго и богомудро изражено за сва времена и за сву вечност у деветом члану светог Символа Вере: Верујем «у једну, свету, саборну и апостолску Цркву». – И у том чудесном Богочовечанском бићу што се Црква зове, казана је сва истина и највеће и најмање тајне: од Свете Тројице до мајушне, али логосне и свете љубичице, и сваке најмање тварчице и бубице.