Источник

12. Исихазм в Сербии

Исихазм у сербов

В современном понимании, исихастская традиция ведет свое начало от древних отцов-анахоретов; и в согласии с таким пониманием, первыми исихастами в Сербии мы можем считать наших первых известных подвижников – отшельников: Гаврило Лесновского, Иоакима Осоговского, Прохора Пчиньского, Петра Коришкого и др.. По пути исихазма пошел уже сам святой Савва Сербский (1169–1237), выпестованный Афоном, теснейше связанный с ним и учредивший Сербскую Церковь (независимую архиепископию) в 1219 г. на исихастских основаниях. О его твердой исихастской ориентации свидетельствуют и Карейская исихастирия117 и постоянные обращения к Афону, и все его духовные и жизненные принципы. В последующий период жития сербских святителей и службы им пронизаны духом исихазма. Когда при царе Душане Афон вошел в состав государства сербского, афонская духовность, являющаяся выражением исихазма, играла определяющую роль в Сербии. Однако периодом наивысшего расцвета исихастской духовности в Сербии было правление князя Лазаря (1371–1389). Этому особенно способствовала деятельность князя Лазаря по примирению Сербской и Византийской Церквей. При посредничестве афонской делегации, во главе которой стоял исихаст Исайя, это примирение произошло в Константинополе и было обнародовано в городе Призрен в 1375 г. В том же году в Сербию приходят первые монахи – исихасты из круга учеников преподобного Григория Синаита в обители Парория, бывшей важнейшим очагом исихастской традиции. Наиболее известными из них стали Ромило (Ромыл)118 и Григорий.

Пути, по которым исихасты попадали в Сербию, перекрещивались в моравских119 землях, куда князь Лазарь перенес государственные и духовные центры. С прибытием исихастов, в сербском монашестве традиция киновийного устроения монашеского жительства начала соединяться с устроением отшельническим. Первый очаг подобного устроения образовался, когда местом подвига св. Ромила стала Раваница; вскоре аналогичные центры начинают возникать и в Лазарице, Ждреле, Новой Павлице, Любостине, Ресаве и других монастырях. Исихасты, обитавшие в этих центрах, получили в сербском народе прозвание «синаитов». Их духовно-воспитательное влияние с силой проявилось в эпоху правления деспота120 Стефана Лазаревича (1389–1427), который в эти тяжелые для Сербии времена направлял особенные усилия на поддержку духовной жизни нации. Его сподвижниками в этих усилиях были многочисленные монахи, писатели, деятели просвещения, которые спаслись бегством в Сербию после турецкого завоевания Тырновского царства в Болгарии. Во время Джураджа Бранковича (1427–1456), постоянные войны на территории разрушавшейся Византийской империи привели к дальнейшему увеличению числа монахов, церковных и культурных деятелей, находивших убежище в Сербии; и благодаря им исихастская духовность приносила здесь все более прочные и долговременные плоды, сохраняющиеся до наших дней. В период от 1427 до 1459 года исихастская духовная традиция приобрела особое влияние в области Зета под покровительством Елены Балшич, дочери князя Лазаря. Захват государственной столицы, Смедерева, в 1459 г. знаменовал конец сербской государственности в средние века и начало перемещения населения, главным образом, в местности за реками Савой и Дунаем. Однако сокровище духовное, собиравшееся столетиями и с особенной силою сказавшееся в жизни страны во второй половине XIV века, не было расточено и продолжает питать духовную жизнь сербов поныне.

Появление исихастов и распространение исихатской духовности, ее воздействие на общие структуры Церкви и церковной жизни в сербском обществе, создавали условия для определенного преобразования личности сербского средневекового человека, а также и общества в целом. Исихастская духовность влияла на отдельные части общества, на отношения между социальными сословиями, на систему ценностей. Возникали предпосылки к тому, чтобы в общественном сознании становилось влиятельнее и закреплялось исихастское понимание общества как Церкви. На церковно-политические воззрения сербского общества оказывали большое влияние также переводы сочинений византийских исихастов, прежде всего, Григория Паламы. Значительную часть этой исихастской литературы составляли полемические сочинения, и это было существенно для сербов, которые проживали на перекрестке юрисдикции Востока и Запада. В силу этого местоположения, важной составляющей сербской культуры второй половины XIV и первой половины XV века служило сопротивление латинскому духу; антилатинские настроения и движения играли большую и активную роль.

Исихастское движение способствовало развитию и расцвету агиографической литературы. В стилистике этой литературы, описываемые личности начинают наделяться богатой внутренней жизнью; появляются попытки психологического истолкования, психологических наблюдений. Значительную роль начинают играть описания чувств. Хотя явления высокого стиля, так называемого «плетения словес», можно встретить уже и в литературе XIII века, однако в литературных памятниках XIV века и начала XV века огромное богатство словаря, образов, стилистических средств, свидетельствующее об эмоционально-художественном восприятии реальности, начинает целенаправленно подчиняться тому, чтобы привлечь все внимание к событию мистического переживания и усилить впечатление от события. Озаренность чувств и вдохновение красотой форм сочетаются с предчувствиями неволи, адских мук, неизбежного искупления грехов,. В эту эпоху страдание достигает небесной красоты, а боль путеводительствует к вечному свету.

К середине XIV века под влиянием переводов и переписывания обильной духовной литературы происходят существенные изменения литературного языка во всех аспектах его, не только в лексике, но также и в грамматике, в орфографии. Усиленный поток новой литературы, а в особенности, монашеские сборники исихастского содержания, приносят новую богословскую терминологию, которая стимулирует сербских переводчиков к творению новых лексических форм. Еще несколько ранее, в начале XIV века, совершаются литургические реформы, началом которых послужил перевод «Иерусалимского типика». Богослужебные тексты перерабатываются, пополняются за счет новых переводов, и это все приводит к заметному обогащению литургической жизни. Под влиянием исихазма развивалось более углубленное толкование текстов, которое влекло за собой ревизию существовавших ранее переводов.

Исихазм влиял на творчество во всех многообразных формах церковного искусства. Афонский сербский монастырь Хиландар, оказывавший громадное влияние на религиозную жизнь сербов, доставлял первые образцы для развития церковной архитектуры в Сербии. В период после примирения Сербской и Византийской Церквей в Сербии начинает распространяться строительство храмов с тремя конхами. Первые образцы таких храмов возводятся в монастырях, построенных по завещанию князя Лазаря: Раваница, Лазарица, Горняк. Так называемая моравская архитектура, благодаря своим выразительным формам, где связывались старое и новое, явилась творчески оригинальным и современным примером художества, вдохновляемого исихазмом. Росписи монастыря Каленич наполнены атмосферой присутствия несотворенного мистического света; и это лишь немногие из тех явлений, что составляют обширный и богатый круг культуры, сформированной исихазмом. В период до второй половины XIV века на эти явления оказывали весьма сильное влияние иллюстрации лицевого «Мирославлева евангелия», значительнейшего произведения сербского изобразительного искусства. В декоративных мотивах преобладали геометрическая и растительная орнаментика, а во второй половине XIV века и в XV веке богословский символ троичности выражался мотивом трех кругов, очень часто использовавшимся для заставок иллюминованных рукописей. В миниатюре появляется мотив Софии Премудрости Божией, который выступал как символизация созерцания Фаворского света.

Как мощная духовная волна, исихазм захлестнул сербскую культуру средневековья, которая уходила своим истоком в утонченную цивилизацию Ромейского царства и затем испытывала влияния исходивших оттуда духовных течений. В дальнейшем, все эти течения, и исихазм в их числе, подвергались изучению и истолкованию с различных позиций. В минувшем веке основы современного исследования сербского исихазма заложил Георгий Острогорский. Воздействие исихазма на исторические события исследует Радивой Радич. Для иследований влияния исихазма на церковную архитектуру и живопись стали фундаментом работы Войслава Й. Джурича. В «Истории старой сербской литератури» Димитрия Богдановича впервые со всею основательностью прослежены сложные и длительные влияния исихазма на формирование сербской средневековой литературы. Значительный вклад в эту тематику внесли также Джордже Трифунович и Биляна Йованович-Стипчевич. Богословские основы исихазма в перспективе современной православной мысли раскрывались в трудах митрополита Черногорского Амфилохия (Радовича); затем к темам паламитского и исихастского богословия, весьма важным для современного христианского разума, обращаются епископ Афанасий (Евтич) и проф. Владан Перишич. В 2001 г. в Духовной Академии в Србине была проведена конференция, посвященная исихазму и св. Григорию Паламе (сборник трудов этой конференции – см. № 6.603).

Прим. ред. Необходимо указать, что следующий ниже сербский раздел библиографии включил в себя далеко не все работы по исихазму, выполненные в Югославии121 и принадлежащие югославским авторам. В силу общих принципов нашей библиографии, значительная доля этих работ вошла в другие разделы. В последние десятилетия (см. введение к Разд. 1), в Православии была создана новая рецепция исихастской традиции и паламитского богословия, и югославские богословы, историки, деятели Церкви внесли и вносят в формирование этой рецепции важный и крупный вклад: будет справедливо назвать его третьим по значению, после вклада богословов русской диаспоры и современных греческих богословов. К именам, которые называет в конце своей статьи д-р Зоран Ранкович, было бы нетрудно добавить целый ряд других; особенно здесь уместно упомянуть св. Иустина Поповича и еп. Николая Велимировича. Однако в большой мере труды сербских исследователей не посвящаются специально исихазму в Сербии. Соответственно их тематике, они размещаются в других разделах: их немало в общем разделе (Разд. 1), среди исследований поздневизантийского исихазма и паламизма (Разд. 6) и др. Число этих работ велико, а уровень отнюдь не провинциален; и их надо непременно принимать во внимание, чтобы получить верную картину того, что такое – исихазм в Сербии.

Справочно-библиографические материалы

1. Леонид (Кавелин), архим. Славяно-сербские книгохранилища на святой Афонской горе, в монастырях Хиландаре и св. Павла // ЧОИДР 1875. 1. 1–80.

2. Шустова Ю. Э. Славянские рукописи в Хиландарской исследовательской библиотеке Государственного университета Огайо // Отечественные архивы. 1997. 1. 31–38.

3. Actes de Chilandar / Éd. Petit L. // BB 1911. 17. Приложение 1; 2: Actes Slaves / Éd. Korablev B. // BB 1915. 19. Приложение. *Репр.: Actes de Chilandar / Publiés par Petit L., Korablev B. 1–2. Amsterdam 1975. (Actes de l’Athos. 5).

4. Actes de Chilandar / Éd. diplomatique par Živojinović М., Kravari V., Giros Ch. P. 1998-, Ill. (Archives de l’Athos. 20). [Каждый вып. вкл. 1 т. текста и 1 т. илл.] 1: Des origines à 1319.

5. Bogdanović D. Katalog cirilskih rukopisa Manastira Hilandara. I. Beograd 1–2 (1978). [Вариант титула: Stare stampane knjige Manastira Hilandara, 2: палеографич. альбом]. 16, 2, 125, 321.

6. Bogdanović D. Историja старе српске књижевности. Београд 1980. VIII, 306. 4991. VII, 306.

7. Bogdanović D. Istraúivanja u hilandarskoj biblioteci // Istoćnik. 1997. 22. 17–29.

8. Katalog knjiga na srpskohrvatskom jeziku od XVIII do XX veka / Biblioteka manastira Hilandara. Priredili Živanov М., Nikčević D., Cajić R.; glavni i odgovorni urednik Petrović M. Beograd 1 (1989) – 2 (1990). [Кн. на сербохорватском яз., выпущенные кириллицей, латиницей и церковнослав.шрифтом].

9. Kontovas V. Th. Ἑλληνες βιβλιογράφοι ἑλληνικῶν κωδίκων I. Μ. Χελανδαρίου // JÖB 1982. 32:4. 65–78. [XVI. Intern. Byz. Kongr., Akten II.4].

10. Kontovas V. Oἱ βιβλιογράφοι τῶν χειρογράφων Χελανδαρίου // Κληρονομιά. 1983. 15. 97–143.

11. Lascaris M. Actes serbes de Vatopédi // BSI 1936. 6. 184 sq.

12. Manuscripts from the Chilandar Monastery, Mount Athos; a checklist of the Slavic manuscripts from the Chilandar Monastery available on microfilm at the Ohio State University Libraries. [Columbus:] Ohio State University Libraries. 1971. 20.

13. Matejić M. Hilandar Slavic codices: a checklist of the Slavic manuscripts from the Hilandar Monastery (Mount Athos, Greece) available on microfilm at the Ohio State University Libraries. Columbus 1976. VIII, 155. (OSU Slavic papers. 2).

14. Matejić М., Matejić P. Hilandar Slavic manuscripts; a checklist of the Slavic manuscripts from the Hilandar Monastery. Columbus, Ohio State University 1972. 145.

15. Matejić P. Manuscript attribution through paper analysis: Hilandar Monastery in the fourteenth century (a case study). Diss.: Ohio State University, 1987. XV, 309. [Библ. 169–176]. Photocopy of typescript: Ann Arbor, Mich.: University Microfilms International, 1988.

16. Mateijić М., Bogdanović D. Slavic codices of the Great Lavra Monastery: a description. Sofiä Centre international d’information sur les sources de l’histoire balkanique et mediterranéenne. 1989. XVI, 595. (Balkanica. 2. Inventaires et catalogues. 8).

17. Mossin V. Akti iz svetogorskih arhiva (Srpska Kraljevska Akademija, Spomenik 91, 2 razred, 70). Belgrad 1939. *Рец.: Dölger F. VI. Mosin. Urkunden aus Archiven des Heiligen Berges (serbokroat) // BZ 1940. 40. 25–140.

18. Mošin V. Dodatki k grčkim listinam Hilandarja. Supplementa ad Acta Graeca Chilandarii // Sovru A. Ljubljana 1948. 90. [Akademija znanosti i umetnosti v Ljubljani. Razred za zgodovinske in zemljepisne vede, za filozofijo in filologijo.] [Вкл. 21 акт, не включ. в «Actes de Chilandar», изд. L. Petit (№ 12.3). Рез. словен., рус.].

19. Radojičić, Đ. Sp. Srpske archivske i rukopisne zbirke na Sv. Gori. (Izvestaj о njihovom proucavanju i snimanju u septembru i oktobru 1953 god) // Arhivist. Beograd. 1955. 5:2. 3–28.

20. Ranković Z. Исихазам (Библиографиjа) // Свети Григорий Палама у историjи и садашњости (№ 6.603). Врњачка Бања 2003. 169–200.

21. Слиjепчевић Ђ. Историja српске православне цркве. 1. Београд 1992. 502, ил.

22. Kalić Jovanka. Srbi u poznom srednjem veku. Beograd 1994. 214, ill. (Посебна издала САНУ, Балканолошки институт. 56).

* * *

23. Афанасий (Евтич), еп. «Приступит человек, и сердце глубоко» // АО 2002. 2(32). 124–134.

24. Житие преподобных и богоносных отцов наших Святых Симеона Мироточивого и Святителя Саввы I, сербских чудотворцев. Шамордино 1915.

25. Казанский П. С. Жизнь св. Саввы, первого архиепископа Сербского. Сергиев Посад 1849. (Прибавл. к Твор. Св. Отцов).

26. Леонид (Кавелин), архим. Историческое описание Сербской Лавры Хиландаря и ее отношений к царствам Сербскому и Русскому. М. 1868.

27. Малышевский И. Св. Савва, архиепископ Сербский // Церк. Ведомости. 1892. 9.

28. Мошин В. Житие Старца Исайи, игумена Русскаго монастыря на Афоне // Сборник Русскаго археологическаго общества в Югославии. 1940. 3. 125–167. *Серб. рез.: Mošin V. Isaja Svetogorac i zapis о Maričkoj bitci 1371 g. // Hrišćansko Delo. 1940. 6. 341–350.

29. Мошин В. А. Сербская редакция Синодика в неделю православия // ВВ 1960. 17. 279–353. [Греч. текст и серб. пер., рук. X-XII вв.].

30. Николай (Велимирович), еп. Мир тебе и утешение от Господа: Письма к духовным чадам. Клин 2001. 131.

31. Николай (Велимирович), еп. Беседы. М. 2001. 461.

32. Розов В. Синаитцы в Сербии в XIV в. // BSI 1929. 1. 16–20.

33. Смирнов И., свящ. Значение Афона в истории Сербской Церкви // БВ 1911. 11. 597sq.

34. Софроний, архим. Краткая история славено-сербской Хиландарской лавры. СПб. 1862.

35. А. Е., Svetogorac. Мучеништво као полазни элемент православног живота // ТР 1982. 3–4.

36. Akatist sv. Savi // Letopis Matice srpske. Novi Sad 1864. (Matica srpska. 109).

37. Amfilohije Radović, jeromonah. Синаити и њихов значаj у животу Србиje XIV и XV века // Манастир Раваница. Споменица о шестоj стогодишњици 1381–1981. Београд 1981. 101–134. *То же: // Amfilohije Radović, mitrop. Основи православног воспитања. Врњачка Бања 1993. 275–316.

38. Amfilohije Radović, mitrop. Духовни живот у Светоj Гори. Ниш 1993.

39. Angelopulos A. Monaška zajednica Svete Gore. Sveta Gora Atonskä Manastir Hilandar. 1997. 205.

40. Antić D., Cvetković L. Venae Sv. Save. Šabac 1988. 104.

41. Antonije Svetogorac, jeromonah. Atonski podvižnici XIX veka. Sveta Gora Atonskä Manastir Hilandar. 1994. 250. [Cp. № 8.407].

42. Atanasije Jevtić, ep. Iz bogoslovlja Svetog Savë (1175–1975) // Sveti Savä spomenica 800-godišnjice rođenja. Beograd 1977. 129–130.

43. Atanasije Jevtić, ep. Bogoslovlje Sv. Save. Vrnjačka banja 1991. 162.

44. Atanasije Jevtić, ep. Sveti Sava i kosovski zavet. Beograd 1992.

45. Atanasije Jevtić, ep. Iskonska lepota lika ljudskog / Urednik Jovičić V. // Starečnik. Beograd. 1995. 5–7.

46. Atanasije Jevtić, ep. О sledovanju Svetim Ocima. Vranje 1996. 76.

47. Atanasije Jevtić, ep. Житиjе и похвала старца Исаиje // Бог Отаца наших: руковети са њиве Господње. Манастир Хиландар 2000. 189–196.

48. Avramović D. Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povestnice // GSUD 1848. 6. 180.

49. Bogdanović D. Jован Лествичник у византиjскоj и староj српскоj књижевности. Београд 1968. XIII, 235. (Византолошки институт САНУ. Посебна издања. 11).

50. Bogdanović D. Горички зборник // Историja Црне Горе. II, 2. Титоград 1970. 372–380.

51. Bogdanović D. Ликови светитеља. Београд 1972. 210. (Библиотека свештеничког удружења. 1).

52. Bogdanović D. Измирење српске и византиjске цркве // О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу, 1971. Београд; Крушевац 1975. 81–89. *То же: // Он же. Студиjе-1998. (№ 12.63). 346–364.

53. Bogdanović D. Нове тежње у српскоj књижевности првих децениjа XIV века // Византиjска уметност почетком XIV века. L’art byzantin au debut du XIVе siècle / Уредник Петковић С. Научни скуп у Грачаници, 1973. Београд 1978. 85–97.

54. Bogdanović D. Песничка творениja монаха Jeφpeмa // Хиландарски зборник. 1978. 4. 109–130.

55. Bogdanović D. Светогорска књижевност код Срба у XIV веку // Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд; Приштина; Тршић 1978. 8. 291–296.

56. Bogdanović D. Najstarija služba Sv. Savi // Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda. Beograd. 1980. 30(1). 134.

57. Bogdanović D. Епистолиjе кир Силуанове // Зборник Филозофског факултета. Београд. 1981. 14(1). 183–209.

58. Bogdanović D. Смисао Раванице // Манастир Раваница. Споменица о шестоj стогодишњици 1381–1981. Београд 1981. 9–17. *Тоже: // Он же. Студиjе-1998. (№ 12.63). 175–186.

59. Bogdanović D. Pretece isihazma u srpskim zbornicima XIV veka // Cyrillomethodianum. 1981. 5. 202–207. *To же: // Он же. Студиjе-1998. (№ 12.63). 293–300.

60. Bogdanović D. Рецепциja византиjске теологиjе у Србиjи од XIV до XV века // ПМ 1981–1982. 24–25(28–29). 5–7.

61. Bogdanović D. Неоплатонизам у исихастичкоj књижевности код Срба // ПМ 28(32). 1985. 5–9. *Тоже: // Он же. Студиjе-1998 (№ 12.63). 301–308.

62. Bogdanović D. Neoplatonizam u isihastičkoj književnosti kod Srba // Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Beograd. 1991–1992. 57–58(1–4). 17–22.

63. Bogdanović D. Студиjе из српске средњовековне књижевности / Избор, предговор Суботин-Голубовић Т. Београд 1998. (Српска књижевна задруга, коло ХС, 599). [Студиjе-1998].

64. Bogdanović D. Kratko žitije Svetog Save. Novi Sad (s.a.).

65. Bogdanović D., Đurić V. J., Medaković D. Hilandar. Beograd 1978. 220. [Цв. илл., факсимиле, карты].

66. Bogičević J., Kostić M. Hilandarski metosi u Karlovcima i Novom Sadu // Letopis Matice srpske. Sremski Karlovcï Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu. 1933. 313. 191–485.

67. Bojčević М. Свети Петар Коришки и његов манастир. Скопље 1940.

68. Bošković Đ., Ljubinković R. Isposnica Petra Koriškog // Starinar. Organ arheološkog instituta SAN: nova serija. Beograd. 1958. 7–8. 468.

69. Burković T. J. Hilandar u doba Nemanjica; istorijsko-kulturna rasprava. Beograd 1925. 86.

70. Ćajkanović V. Život sv. Save episkopa sina Simeona Stefana kralja Raške od Ivana Tomka Mrnavica // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1939. 256. (SANU. Posebna izdanja. CXXV, 2, 50).

71. Camblak Grigorije. Slovo о prenosu moštiju Svete Petke iz Trnova u Vidin i Srbiju. Požarevac 1972.

72. Camblak Grigorije / Цамблак Григориjе. Књижевни рад у Србиjи. Београд 1989. 169. (Стара српска књижевност. 12).

73. Cernić L. Jедан поглед на развоj старе српске књижевности (до битке на Марици 1371) // Археографски прилози. Београд. 1980. 2. 145–151.

74. Chrisostom Vojinović, jeromonah. Светитељи браничевске епархиje, Синаити // Браничевски весник. Пожаревац. 1936. Децембар. 231–235.

75. Ćirković S. Срби и рани протестантизам // Зборник Матице српске за историjу. Нови Сад. 1987. 36. 7–25.

76. Ćorović V. Jedan rodoslov s upletenim izvodom iz Žitija Nemanjina od Svetog Save // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd. 1926. 66(52). 238.

77. Ćorović V. Силуан и Данило II, српски писци XIV и XV века // Глас Српске академиjе наука. 1929. 136. 13–103.

78. Ćorović V. Prološko Žitije sv. Save // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1936. 256. (SANU. Posebna izdanja. CXIV, 1, 47).

79. Ćorović V. Žitie Simeona Nemanje od Stevana Prvovenčanog // Svetosavski zbornik. 2. Beograd 1938. 31–54.

80. Ćorović V. Света Гора и Хиландар до шеснаестог века. Београд 1985. 215, 8 ill.

81. Crnjanski М. Sveti Sava. Beograd 1934. 2Шабац 1988. 3Београд 1993. 124.

82. Daničić Đ. Pohvalna reč svetom Savi // GDSS 1856. 8. 363.

83. Daničić Đ. Šta je pisao visoki Stefan // GDSS 1859. 11. 315.

84. Daničić Đ. Rukopis arhiepiskopa Nikodima // GDSS 1859. 11. 515.

85. Данило II, архиепископ. «Живота краљева и архиепископа српских; Службе» / Приредили Мак Даниjел Г., Петровић Д., данашња jезичка вариjанта Мирковић Л., Богдановић Д., Петровић Д. Београд 1988. 335. (Стара српска књижевност. 6).

86. Данилови настављачи: Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника / Приредио Мак Даниjел Г. Београд 1989. 178. (Стара српска књижевност. 7).

87. Deretić J. Етиде из старе српске књижевности. Нови Сад 2000. 228. (Библиотека Светови).

88. Deroko A. Iz materijalne kulture prošlosti; etnografske beleške. Beograd 1963. 54.

89. Deroko A. Slobodan Nenadović. Konaci manastira Hilandara. Beograd 1971. 40.

90. Dinić M. Zemlje hercega Svetoga Save // Glas Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1940. 182(92). 257.

91. Dobrotoljublje. Prevod hilandarski monasi. Sveta gora Atonskä Manastir Hilandar. 1 (1996) – 2 (1997). 462, 450. [Серб. пер. «Добротолюбия"].

92. Domentijan (prva decenija XII veka-1264?) // 100 najznamenitijih Srba. Beograd; Novi Sad 1993. 19–24.

93. Dragojlović D. Hésychasme et restauration du patriarcat de Peč en 1557 // BS 1983. 24. 403–411.

94. Dučić N. Старине хиландарске. В. Животопис старца Исаиje, коjи je живео у XIV виjеку // GSUD 1884. 55. 63–77.

95. Dušanić S. Posebna delatnost trojice grčkih vladika u Bosni // GSPC 1951. 114–115.

96. Durković-Jakšić L. Kult slovenskih apostola Čirila i Metodija kod Srba. Beograd 1986. 140.

97. Đurić V. J. Српски државни сабори у Пећи и црквено градитељство // О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу, 1971. Београд; Крушевац 1975. 105–123.

98. Gligorijević М. Mesto sadržajnog ćutanja // Osam vekova Hilandara. Beograd 1998. 6–7.

99. Graorac I. Sveti Sava i njegova škola. Priština 1997.

100. Gretić R. Opšta obnova crkvenog života i ustrojstva // Srpska pravoslavna crkva 1920–1970. Beograd s.a. 240.

101. Grujić R. M. Sveti Sava kao duhovni vođa svoga naroda // Južni pregled. Skopje. 1935. 5. 212.

102. Grujić R. M. Palestinski uticaji na sv. Savu pri reformisanju monaških života i bogoslužbenih odnosa u Srbiji // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1936. 279–312. (SANU. Posebna izdanja CXIV, 1, 47).

103. Grujić R. M. Duhovni život. Novi Sad 1939. 391.

104. Hilandarski tipik Svetoga Save / Preveo Mirković L. Beograd 1935. *Рус.пер.: Хиландарский типик // Правосл. Путь. 1999. 4–49. [Рус. пер. с церк.-слав. по книге: Творения древних сербских писателей. Писания св. Саввы. Белград 1928; и с сербского по книге: Ангелопулос А. Монашеская община Св. Горы. Афон, Хиландар 1997].

105. Ignjatije, vladika braničevski. О nepoznanju boga // Otačnik. Vrnjačka banja 1996. 1.1. 89–106.

106. Иларион, епископ горњо-карловачки. Патриjарси до пропасти српске цркве // Гласник Српске православие патриjаршиjе. Сремски Карловци. 1930. 11:5, 8, 10. 69–71, 116–119, 155–156.

107. Ilkić S. О obnovi manastirskog i monaškog života // Duhovna straža. 1933. 6. 206–220.

108. Ivkov Mileta Aćimović. Monaško zaveštanje // Književnost. Beograd 1996. 100:1–2. 1666–1668.

109. Jagić К. Još nešto о životu svetoga Đurđa Kratovcä dodatak XXI knjizi Glasnika // GSUD 1874. 40. 375.

110. Jevremeović Z. Ispovesti Đaka Monaške škole sv. kralju Dečanskom aprila 1941. Godine // Baština. Prištinä Institut za proučavanje kulture Srba, Crnogoraca, Hrvata i Muslimana. 1991. 1. 282–297.

111. Jevremeović Z. Ispovesti Đaka Monaške škole sv. kralju Dečanskom aprila 1941. Godine // Baština. Prištinä Institut za proučavanje kulture Srba, Crnogoraca, Hrvata i Muslimana. 1991. 2. 94–106.

112. Jovan Đulibrk, jeromonah. Никон Jерусалимац и исихастичко предање // Свети Григориjе Палама у истории и садашњости (№ 6.603). Врњачка Бања 2003. 151–160.

113. Jovanović B., Simić S. S. Paganska recepcija i preobražaj Svetog Save u srpskom narodnom verovanju // Srpski književni glasnik. Beograd. 1995. 8–10. 103–109.

114. Jovanović L. Prilošci hronologiji života Stevana Nemanje i Svetoga Save // Glas Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1901. 64(40). 244.

115. Jovanović M. Dvije starinske srpske molitve // GSUD 1866. 20.450.

116. Justin Popović, sv. Na bogočovečanskom putu. Beograd; Valjevö Manastir Sv. Ćelije 1980. 341.

117. Justin Popović, sv. Monaški život po svetim ocima. Beograd; Valjevö Manastir Sv. Ćelije 1981. 215.

118. Justin Popovic, sv. Put bogopoznanjä poglavlja iz pravoslavne estetike i gnoseologije. Beograd; Valjevö Manastir Sv. Celije 1987. 241.

119. Justin Popović, sv. Svetosavlje kao filozofija života. Valjevö Manastir Sv. Ćelije 1993.

120. Justin Popović, sv. Sveti Sava – prvi arhiepiskop srpskï svečarska žitija. Sveta Gora Atonskä Manastir Hilandar 1998. 120.

121. Justin Popović, sv. Zenica tragizma. Niš 1998. 355.

122. Kakridis I. Th. Codex 88 des Klosters Dečani und seine griechischen Vorlagen. Ein Kapitel der serbisch-byzantischen Literaturbeziehungen im 14. Jahrhundert. München 1988. (Slavistische Beiträge. 233).

123. Kalezić D. M. Архиепископ Данило II и његови настављачи // Богословље. 1972. 16(31):1–2. 1–30.

124. Kalezić D. М. Архиепископ Данило II и питање његова припадања исихазму // Архиепископ Данило II и његово доба. L’archévêque Danilo II et son époque. Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти, Београд, децембар 1987. Београд 1991. 117–129. (САНУ. Научни скупови. Одељење историjских наука. 58, 17).

125. Karić V. Država i crkva // Srbijä opis zemlje, naroda i države. Novi Sad; Beograd 1997. 543–548.

126. Kašanin М. Српска κњижевност у средњем веку. Београд 1975. 516. 21990.

127. Katić R. В. Манастир светог Петра Коришког код Призрена и узроци његове пропасти // ГСПЦ 1983. 64(10). 189–205.

128. Knjiga о Sv. Savi / Priredili Pejčić J., Nešić S., Ćosić N. Beograd 1996. 464.

129. Korać D. Sveta gora pod srpskom vlašću (1345–1371) // ZRVI 1992. 31. 1–199.

130. Korać D., Radić R. Jeдан податак о антиисихастичком расположењу међу Србима средином XIV столећа // Хиландарски зборник. 1998. 10. 221–233.

131. Kostić D. Učešće sv. Save u kanonizaciji sv. Simeona // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1936. 392. (SANU. Posebna izdanja. CXIV, 1, 47).

132. Kovačević L. Svetostefanska hrisovulja // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1890. 4:3. 23.

133. Kovačević L. Svetostefanska hrisovulja // Spomenik Srpske kraljevske akademije. Beograd: Srpska kraljevska akademija. 1890. 5. 10.

134. Kriza našeg monaštva // VSC 1926. 31. 369–386.

135. Kujundžić M. Filosofija u Srba // GSUD 1868. 23. 342.

136. Kuprešanin V. D. Svetosavska ideja // Hrišćansko delo. 1937. 3:2. 116–120.

137. Lazar, sveti knez. Beograd. 1989.

138. Lazić М. Исихазам ресавских рукописа // Археографски прилози. Београд. 1986. 8. 63–105.

139. Lazić М. Слово на Успениjе Богородице Григориjа Солунског (Паламе) у оквиру хиландарског српског зборника из XV века // Археографски прилози. Београд. 1990. 12. 219–243.

140. Lazić М. Палама у српскоj средњовековноj књижевности // Источник. 1992. 1:1. 131–134.

141. Lazić М. Исихазам српске књиге. Ниш. 1999. 265.

142. Lemerle P. Les plus anciens recueils des miracles de Saint Demetrus et la penetration des Slaves dans les Balkans. P. 1979. 21.

143. Ljubinković R. Tradicije Prime Justinijane u titulaturi ohridskih arhiepiskopa // Starinar: nova serija. Beograd. 1967. 17. 61–76.

144. Mašin V. Povelja Svetog Save manastiru Svetog Nikole u Vranjini // Sveti Sava – spomenica osamstogodišnjici rođenja. Beograd 1977. 79–116.

145. Marković Ž. Život Svetog Save. Trstenik. 1994. 73.

146. Marković V. Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji. Sremski Karlovci 1920. 158.

147. Matejić M. The Holy Mount and Hilandar Monastery. Columbus, Ohio 1983. 90. [Bibl. 89–90].

148. Matić D. Hiljadugodišnja svetkovina sv. Čirila i Metodija // GDSS 1863. 16. 294.

149. Medaković D. Манастир Савина. Београд 1978.

150. Medaković D. Pravoslavna crkvena organizacija // Srbi u Beču. Novi Sad 1998. 71–92.

151. Medjunarodni naucni skup Sava Njemanic – Sveti Sava. Istorija i predanje. Beograd 1979.

152. Mihail, mitropolit srpski. Sveta Gora Atonska. Niš 1998. 193.

153. Milaš N. Sveti Vasilije Ostroški. Dubrovnik. 1913.

154. Mileusnić S. Sveti Sava. Kragujevac 1993.

155. Milojević M. S. Pravila sv. Petke Paraskeve srpske // GSUD 1871. 31. 398.

156. Milojević M. S. Pravila sv. Simeunu srpskom // GSUD 1871. 32. 295.

157. Milojević S. Naši manastiri i kaluđerstvö na svete Trojice 1881. Beograd 1997. 120. (Biblioteka Slava).

158. Milošević R. Света Гора и браничевска епархиjа // Саборност. Пожаревац. 1998. 4:3–4. 73–98.

159. Mitošević D. D. Шест стотина година манастира Горњака 1379–1979 // ГСПЦ 1979. 60:2. 31–45.

160. Mitrofan Hilandarac, monah. Ugasi se paleći kandilo Svetom Savi // Sveta Gora danas. Niš 1993. 39–59.

161. Mitrović Ć. Kaluđerstvo i njegovo socialno značenje // VSC 1901. 12. 205–220.

162. Mitrović Ć. Vladičanstvo i monaški čin. Sarajevo 1908. 19.

163. Mojsije Svetogorac. Svetoaorski duh u Srpskoj crkvi // Povelja. Kraljevö Narodna biblioteka. 1988. 18:1–2. 3–7.

164. Mošin V. Св. патриарх Калист и Српска Црква // ГСПЦ 1946. 27:9. 192–206.

165. Mošin V., Purković М. A. Hilandarski igumani srednjega veka. Skopje 1940. 89. (Biblioteka «Hrišćankog Dela». 18).

166. Mošin V. Свети Сава. Историjа и предање. Београд 1975.

167. Mulić М. Pletenie sloves i hesihazam // Radovi zavoda za slavensku filologiju. Zagreb 1965. 7. 141–156.

168. Непознати српски писац. Молитва за деспотовину и деспота / Превео са српскословенског, уводну белешку и напомене написао Трифуновић Ђ. // Источник. 1994. 3:9. 24–29.

169. Nikodim Milaš, ер. Pravoslavno kaluđerstvö istorijsko-kanonička radnja sa dodatkom Hilandarskog ustava. Mostar 1902. 78.

170. Nicholas Velimirovich, bp. The life of St. Sava of Serbia. Jordanville 1995. 161.

171. Nikolaj Velimirović, ep. Ohridski prolog. Niš 1928. *2 изд.: // Id. Sabrana dela. Diseldorf: Srpska pravoslavna eparhija zapadnoevropska. 1976. 7. 1052.

172. Nikolaj Velimirović, ep. Misionarska pisma 1932–1933–1934. Vrnjačka banja 1994. 126.

173. Nikolaj Velimirović, ep. Prvi božji zakon // Mali misionar. Vranjë Svepravoslavni centar «Otac Justin Popović». 1995. 1. 50.

174. Nikolaj Velimirović, ep. Ohridski prolog // Izabrana dela. Valjevö Glas Crkve. 1997. 1 (Januar-april), 18; 2 (Maj-avgust), 19; 3 (Septembar-decembar), 20. 352, 375, 384.

175. Novaković S. Služba i život sv. Đurđa Kratovcä po rukopisu XVII vijeka // GSUD 1867. 21. 421.

176. Novaković S. Život srpskog isposnika Petra Koriškog // GSUD 1871. 29. 346.

177. Novaković S. Pšinjski pomenik, Apokrifsko Žitije svete Petke, Život svetog Vasilija Novog // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske nauke. Beograd: SANU, drugi razred. 1895. 29(27). 40.

178. Ostrogorski G. Pismo Dimitrija Homatijana sv. Savi i odlomak Homatijanovog pisma patrijarhu Germanu о Savinom posvećivanju // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1939. 256. (SANU. Posebna izdanja CXXV, 2, 50).

179. Ostrogorski G. Серска облает после Душанове смрти. Београд 1965. XII, 171. (Посебна издања Византолошког института. 9). *То же: // Он же. Византиjа и Словени. Сабрана дела Георгиjа Острогорског. 4. Београд 1970. 423–631.

180. Paisije, archim. Исихазам код Срба. Приштина 1995.

181. Palajda Serafim. Ко je био Георгиje Синаит, оснивач и творац манастира Горњака? // Гласник Српске патриjаршиjе. Београд. 1932. 13:5. 73–75.

182. Palajda Serafim. Преподобии Григориjе Синаит Ђутљиви, оснивач и творац манастира Горњака // Гласник Српске патриjаршиjе. Београд. 1933. 14:4, 5, 6, 7, 8, 11, 13, 14. 61–63, 77–78, 98–100, 109–111, 123–124, 171–172, 205–206, 219–221.

183. Paunović Z. Naši manastiri i kaluđeri nekad i sad // VSC 1900. 11. 440–449, 538–546, 837–842, 998–1006, 1104–1112, 1210. *Отд. изд.: Београд 1900. 51.

184. Pavlović I. Hronološke beleške sv. Save о Stefanu Nemanji // GSUD 1879. 47. 346.

185. Pavlović L. Култови лица код Срба и Македонаца: историjско-етнографска расправа. Смедерево 1965. 354. (Народни музеj Смедерево. Посебно издание. 1).

186. Pavlović L. Studenički monasi od 1790. do 1850. godine. Beograd. 1987.

187. Pavlović М. Читати Данила II // ТП 1988. 20:3–4. 191–194.

188. Petković V. R. Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа. Београд 1950. 1258, ил. (Посебна издања, Српска краљевска академиjа, Одељење друштвених наука. Нова сериjа. 157, 4).

189. Petrović D. Григориjе Цамблак и Дечани // Дечани и византиjска уметност средином XIV века. Међународни научни скуп поводом 650 година манастира Дечана, септембар 1985. Београд; Приштина. 1989. 399–406. (САНУ, Научни скупови, Одељење историjских наука. 49, 13).

190. Petrović D. Isihazam i njegovi odblesci u Srbiji za vladavine kneza Lazara // Stremljenja. Priština. 1991. 31:1–3. 345–352.

191. Petrović D. Књижевни рад Глигориjа Цамблака у Србиjи. Приштина: Академиjа наука и уметности Косова. 1991. 272. (Посебна издања. Академиjа наука и уметности Косова. 15. Одељење jезичких и књижевних наука и уметности. 8).

192. Petrović М. Žitije Mardarija monaha. Niš 1992. 8.

193. Petrović N. J. Kaluđersko pitanje // Glasnik pravoslavne crkve. 1913. 14. 81–85.

194. Popović Atanasije M. Zasluge srpskih manastira, srpskog kaluđerstva i sveštenstva. Sremski Karlovci 1937. 80.

195. Popović Atanasije M. Kaluđerstvo // Glasnik-službeni list pravoslavne crkve. Beograd. 1938. 19. 315–319.

196. Popović P. «Житиjе Стефана Дечанског» Григориjа Цамблака // Српска књижевност у књижевноj критици. 1. Стара књижевност / Приредио Трифуновић Ђ. Београд 1965. 423–438.

197. Popović R. Елементи исихазма у животопису Светог Стефана Дечанског код Григориjа Цамблака // Богословље. 1982. 26(40):1–2. 99–102.

198. Pravoslavlje kao pravoživlje. Sveta Gora Atonskä Manastir Hilandar 1995. 150.

199. Prvovenčani Stevan. Život i dela svetoga i blaženoga i prepodobnoga Oca našeg Simeona // Spisi Svetoga Save i Stevana Prvovenčanog. Beograd 1939.

200. Purković М. А. О горњачким повељама // Браничевски весник. Пожаревац. 1940. 8:5–7. 153–158.

201. Purković М. А. Српски патриjapси Средњега века. Диселдорф: Српска православна епархиjа западноевропска. 1976. 183.

202. R. D. Pisma studeničkih kaluđera. Sremski Karlovci 1904.

203. R. D. О prenosu sv. moćtiju Stevana Prvovenčanog kralja srpskog iz Studenice u manastir Fenek i о prebeglim kaluđerima i sveštenicima iz Srbije na ovu stranu 1813. Sremski Karlovci 1905. 46.

204. Radić R. Помен Срба у Житиjу Григориjа Синаита // ZRVI 1993. 32. 149–154.

205. Radojčić N. О životu svetoga Save od Ivana Tomka Marnavića // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1936. 392. (SANU. Posebna izdanja. CXIV, 1, 47).

206. Radojčić N. Српски државни сабори у средњем веку. Београд 1940. 318. (Посебна издања. Српска академиjа наука. Одељење друштвених наука. СХХХ, 54).

207. Radojčić N. Le noble dans la loi politique du Nomocanon de Saint-Sava (Sabbas) // Bulletin Sciences sociales: nouvelle serie. Beograd: SANU. 1952. 6. 66.

208. Radojčić N. Dva Teodosija Hilandarca // Glas: Odeljenje društvenih naukä nova serija. Beograd: SANU. 1956. 218:4. 96.

209. Radojčić Đ. Григориjе из Горњака // Историjски часопис. Београд. 1952. 3. 85–106. *То же: // Он же. Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба. Нови Сад 1967. 189–240.

210. Radojčić Đ. Jаков Серски, књигољубац и песник српски XIV века // Летопис Матице Српске. Нови Сад. 1960. 390. 327–332.

211. Radosavljević J. Монашки начин живота: кратак преглед исихазма у цркви: ликови монаха Срба у XX веку. [Врање] Братство манастира Преподобног Прохора Пчиньског 2002.

212. Radosavljević J. Sveti Nikola sa žitijem i čudima na srpskim bakrorezima XVIII vekä Kratak pregled kulta sv. Nikole. Beograd 1986.

213. Radunović V. Исихазам у књижевном делу Данила Пећког // Свети кнез Лазар. Призрен. 1994. 2:7. 91–96.

214. Ranson P. Otac Justin Popović ili vizija crkvë dogme, mozaik Hrista // Hrišćanska misao. Beograd. 1993. 3–5. 73–74.

215. Rebić С. Светогорска духовност старе српске књижевности. Приштина. Институт за српску културу. 2000. 210.

216. Reč i dela svetitelja // Mali misionar. Bitolj 1934. 31.

217. Ristić J. Život sv. Save, prvog arhiepiskopa srpskog // GDSS 1856. 8. 363.

218. Ruvarac D. О кнезу Лазару. Нови Сад. 1887.

219. Ruvarac D. О кучаjинским манастирима по записима // Старинар. Београд. 1889. 6. 33–44.

220. Ruvarac D. Avtobiografija protosinđela Kirila Cvjetkovića i njegovo stradanje za pravoslavlje. Beograd 1898. 265. (Društveni i istoriski spisi. SANU. Posebna izdanja. X, 3).

221. Ruvarac D. Синаjски калуђери по Карловачкоj митрополиjи // Архив за историjу православие митрополиjе Карловачке. Сремски Карловци. 1912. 2:3–4. 52–56.

222. Ruvarac I. О glavnim momentima u životu Svetog Save. Novi Sad 1901. (Letopis Matice srpske. 4).

223. Sampson, starac. Pouke duhovnim čedima. Beograd 1998. 32.

224. Sava I, sveti, arhiepiskop srpski / Sava, episkop šumadijski // Srpski jerarsi od devetog do dvadesetog veka. Beograd; Podgorica; Kragujevac 1996. 421–425. *О св. Савве Сербском см. также: BHG 1693.

225. Sava, sveti. Sabrani spisi / Priredio Bogdanović D. Beograd 1986. 209.

226. Sava, sveti (oko 1175–1235) // 100 najznamenitijih Srba. Beograd; Novi Sad 1993. 10–18.

227. Сава Хиландарац,монах. Света Гора. Београд 1898. 329.

228. Savičević М. Sv. Vasilije Ostroški čudotvorac. Beograd 1971. 34.

229. Serbian patericon. Saints of the Serbian Orthodox Church / Ed. Daniel Rogich, fr. Forestville, CA 1994. 1. 331.

230. Slijepčević Đ. Hilandarsko pitanje u XIX i poćetkom XX vekä studija. Keln 1979. 199.

231. Spremić М. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд 1994. 859.

232. Spremić М. Српска деспотовина – историjа и књижевно стварање // Српска књижевност у доба деспотовине: научни скуп. The Serbian Literature in the Time of Despot’s Statë symposium. Деспотовац, 22–23.08. 1997 / Приредиле Маринковић P., Ређеп J., Jовановић Г. Ред. Ивић П. и др. Деспотовац 1998. 27–37.

233. Srećković P. Sv. Dimitrije i solunski Sloveni // GSUD 1865. 18. 388.

234. Srećković P. Pismo hilendarskih kaluđera moskovskom patrijarhu Joasafu II (1667 do 1690) // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1892. 15(13). 40.

235. Srećković P. Tvorenija Domentijana i Teodosija // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1898. 33(30). 120.

236. Srećković S. P. Stefan Nemanja // GSUD 1869. 27. 388.

237. Srećković S. P. Beseda na dan hiljadugodišnje svetkovine slovenskih apostola sv. Čirila i Metodija // GSUD 1885. 63. 311.

238. Srpski manastiri i kaluđeri // VSC 1892. 3. 585–595.

239. Stanojević S. О odlaski sv. Save u manastir // Društveni i istoriski spisi. Svetosavski zbornik. Beograd 1936. 392. (SANU. Posebna izdanja. CXIV, 1, 47).

240. Stanojević S. Sv. Sava. Niš. 1991. 123.

241. Stanojević S., Solovjev A. Koje je godine umro Sv. Sava // Glas Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1933. 156(79). 188.

242. Starac Sampson. Manastir Tresije 1997. 162.

243. Stefan, iguman. Monaštvo i savremenost // Duhovna straza. 1928. 1. 39–53.

244. Стефан Лазаревић, српски деспот. Књижевни радови. Приредио Трифуновић Ђ. Београд 1979. 241, ил. (Српска књижевна задруга, коло LXXII, 477).

245. Stevan Prvovenčani. Живот и дела светого и блаженога и преподобнога Оца нашега Симеона // Списи Светога Саве и Стевана Првовенчаног. Београд 1939.

246. Stipčević В. Poetski izraz i pisari moravskog perioda // Bibliotekar. Beograd. 1968. 20(5). 461–481.

247. Stojanović L. Svetogorski aktï Biografija i pohvale, Letopisi i rodoslovi, Tipici, Služba Sv. Savi, Pomenici, Apokrifi i dr. zapisi // Spomenik Filološko-istorijske i filozofske naukë drugi razred. Beograd: SANU. 1890. 3:2. 226.

248. Stričević Ɖ. Uloga starca Isaije u prenošenju svetogorskih tradicija u Moravsku arhitektonsku školu // ZRVI 1955. 44:3. 221–232.

249. Subotić G. Počeci monaškog života i crkva manastira Sretenja u Meteorima // Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Novi Sad. 1966. 2. 127–181.

250. Subotin-Golubović T. Dve službe sv. Joakimu Osogovskom // Arheografski prilozi. Beograd. 1992. 14. 105–134.

251. Sv. Kralj Stefan Dečanskï Žitije, čudesa, akatist, molebni kanon / Knjigu priredili Dečanski monas. Dečanï Manastir Visoki Dečani 1996. 76.

252. Sveta Gora i manastir Hilandar: povodom hilgadugodišnjice njenog osnivanja / Šuredio redakcijski odbor Berdić Blogoje et al. Beograd 1961. 71.

253. Sveti Nikola čudotvorac. Beograd 1934.

254. Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan i sveta velikomučenica Katarina. Novi Sad 1887.

255. Sveti Sava / Prired. Ćorović V., Stanojević S. Beograd. 1989.

256. Sveti Sava / Prired. Milovanović Κ., Kalezić D. Beograd 1995. 93.

257. Šafarik J. Žitije sv. Metodija // GDSS 1863. 16. 294.

258. Šafarik J. Letopisi Mihaila iz Ostrovice // GSUD 1865. 18. 388.

259. Tachiaos A.-E. Le monachisme serbe de Saint Sava et la tradition hésychaste athonite // Хиландарски зборник. 1966. 1. 83–89.

260. Tahiaos А.-Е. Isihazam u doba kneza Lazara // О knezu Lazarü naučni skup u Kruševcu 1971. Kruševac 1975. 93–104.

261. Tahiaos A.-E. Isihastičko-tihovateljski pokret u poslednjim decenijama XIV veka // TP 1975. 7:3. 161–174. [Cp.№ 6.587].

262. Tarnanidis I. Les relations serbes avec le centre hésychaste du mont Sinai au XIVе siècle // L’art de Thessalonique et des pays balkaniques et les courants spirituels au XIVе siècle. Rec. des rapports du IVе Colloque serbo-grec, Belgrade 1985. Beograd 1987. 143–148.

263. Teodosije. Žitije Sv. Save. Beograd 1984. 282.

264. Teodosije (kraj XIII-XIV veka) // 100 najznamenitijih Srba. Beograd; Novi Sad 1993. 31–34.

265. Todorovich S. The Childandarians: Serbian monks on the Green Mountain. N. Y. 1989. (East European monographs. 264) [Библ.: 139–143]·

266. Trifuović Ɖ. Emocionalni mehanizam Camblakovih licnosti // Дело. Београд. 1961. 7:10. 1214–1222. *To же: // Српска књижевност у књижевноj критици. 1. Стара книжевност / Приредио Трифуновић Ђ. Београд. 1965. 439–446.

267. Trifuović Ɖ. Трагом старе српске обредне мелодиjе // Књижевност. Београд. 1962. 34. 103–110.

268. Trifuović Ɖ. Slovo о svetom knezu Lazaru Andonija Rafaila // Zbornik istorije književnosti. Beograd: SANU. 10. 147–179.

269. Trifuović Ɖ. О неким поjавама у српскоj књижевности уочи подизања Манасиje. Крушевац. 1969. 15.

270. Trifuović Ɖ. Стара српска црквена поезиjа // О Србљаку: студиjе. Београд 1970. 7–93.

271. Trifuović Ɖ. Две посланице Jелене Балшић и Никонова «Повеет о Jерусалимским црквама и пустињским местима» // Књижевна историja. Београд. 1972. 5:18. 289–327.

272. Trifuović Ɖ. Проза архиепископа Данила II // Књижевна историjа. Београд. 1976. 9(33). 3–71.

273. Trifuović Ɖ. Писац и преводилац инок Исаиja. Крушевац 1980. 110, ил.

274. Trifuović Ɖ. Jедно исихастичко надахнуће код Константина Философа // Cyrillomethodianum. 1984–1985. 8–9. 227–231.

275. Troicki S. Hilandarski nomakanon // Hilandarski zbornik. 1966. 1. 51–81.

276. Шест писаца XIV века – Григориje Рашки, Jаков Серски, Силуан, Непознати Светогорац, Монах Jефрем, Марко Пећки / Избор, данашња jезичка верзиja и редакциja Богдановић Д. Београд 1986. 309. (Стара српска књижевност. 10).

277. Varnava, patrijarb srpski. Trijumf svetosavlja. Beograd 1998. 26.

278. Varsenufije, starec. Besede. Žitije. Zaveštanja duhovnom potomstvu. Prevod i objašnjenje monahinja Makarija. Smederevo 1990. 107.

279. Vasić М. Архиепископ Данило II – монах и уметник // Прилози за књижевност, jезик, историjy и фолклор. Београд 1926. 6:2. 231–264.

280. Vasić М. Жича и Лазарица: студиje из српске уметности средњег века. Беофад 1928. 256.

281. Vasić М. L’hésychasme dans l’église et l’art des Serbes du Moyen Âge // L’art Byzantin chez les Slaves: les Balkans, Orient et Byzance. Études d’art médieval. (Recueil Uspenskij). Belgrade. 1930. 1. 110–123.

282. Vasilije, otac. Monaško tkanje na čunku života // TP 1975. 8:1. 36–45.

283. Vasiljević J. Н. Sveti Prohor Pčinjski i njegov manastir // Glasnik. 1898. 49:3/9. 39.

284. Veselinović М. V. Srpske kaluđerice // Glas. 1909. 80. 189–191.

285. Veselinović М. V. Srpske kaluđerice. Beograd 1997. 256.

286. Vitezović M. Put Save Namanjiä istorija i priča // Osam vekova Hilandara. Beograd 1998.

287. Vitković G. О književnom radu Jeromonaha Gavrila Stefanovica // GSUD 1872. 34. 356.

288. Vojinović L. Светитељи браничевске епархиje [I]: Преподобии Ромил Синаит // Браничевски весник. Пожаревац. 1936. Август-септембар. 160–165.

289. Vukomanović A. Život arhiepiskopa Maksimä prepisao iz rukopisa 17. veka // GDSS 1859. 11. 515.

290. Vulović В. Учешће Хиландара и српске традициjе у формирању моравског стила // L’école de la Morava et son temps. Моравска школа и њено доба / Уредник Ђурић В. J. Београд 1972. 169–180.

291. Za molitvata. Skopje 1995. 67.

292. Zakitinos Dionisios. Sveta Gora kao zajednica pravoslavlja i težnja za osamostaljenjem // Hilandarski zbornik. 1966. 1. 33–39.

293. Živojinović M. Svetogorske kelije i pirgovi u srednjem veku. Beograd 1972. XII, 153. (Vizantološki institut SANU. Posebna izdanja. 13). [Диссертация. Библ. VII-XII].

294. Živojinović M. Simeon – starac Hrusijskog pirga // Zbornik Vladimira Mošina. Beograd 1977. 181–187.

295. Živojinović M. The Spiritual Father of the Monastery of Chilandar // JÖB 1982. 32:2. 247–256. *To же: // XVI. Intern. Byz. Kongr. Akten II 2.

296. Živojinović M. Историjа Хиландара. 1. Од оснивања манастира 1198 до 1335. Beograd 1998. 306.

297. Živojinović M. Солунски метох манастира Хиландара // ZRVI 1998. 37. 111–119.

298. Životini put naših svetitelja / Priredio Ilić T. Beograd 1991.

См. также №№ 3.137; 8.89, 143; 11.279.

* * *

117

«Карейская исихастирия», или «Карейский типик» – устав иноческого жития, составленный св. Саввой в 119 г. для обители св. Саввы Освященного в афонской Карее. Св. Савва составил также уставы для Хиландара (где он действует по сей день) и для Студеницкого монастыря в Сербии, оба – следующие Эвергетидскому типику. – Прим. ред.

118

Литература о св. Ромыле (преп. Ромил Видинский) помещена в Разделе 11 (Исихазм в Болгарии) – Прим. ред.

119

Имеется в виду долина реки Моравы в Сербии.

120

Титул средневекового монарха в Сербии.

121

Этногеографический термин «Сербия» мы употребляем в средневековом, расширенном значении, которое применительно к современной эпохе соответствует Югославии.


Источник: ИСИХАЗМ. Аннотированная библиография / Под общей и научной редакцией С. С. Хоружего. – М.: Издательский Совет Русской Православной Церкви. 2004. – 912 с. ISBN 5-94625-090-6

Комментарии для сайта Cackle