Пут душэ после смрти

Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василиjа Новог. По смрти jавила се Григориjу, ученику св. Василиjа Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз коjа jе душа њена прошла после разлучења од тела, док ниjе помоћу молитава св. Василиjа ушла у вечни покоj. Преставила се 30. децембра 940. године. Пут душе по изласку из тела.

Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас наjпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражуjу греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у коjима беху записане све моjе речи, коjе сам изговорила од младости: све што сам ма код проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што jе уобичаjено код младежи. Видех тамо записане све моjе луде речи, непристоjне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смеjања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указуjући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре модила, и речима своjим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се каjала. Видећи то, jа сам ћутала као нема, немаjући шта да одговорим злим дусима, jер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло jе толико година, а jа сам све то давно заборавила, да ми ни касниjе на ум падало ниjи. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И jа се присећах да jе све то било тако. И док сам jа постиђена ћутала, и уjедно дрхтала од страха, свети Анђели коjи су ме водили изнеше насупрот тим моjим гресима нешто од моjих касниjих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василиjа, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражуjе свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање своjих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред своjим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку моjих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих моjих грехова нешто од моjих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Затим стигосмо до трећег митарства, коjе се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, jа увидех како jе тежак грех осуђивати ближњега, и како jе велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху потсмевати а своjе грехе не видети. Jер такве опаки иследници опако испитуjу као антихристе, коjи су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судиjама своjих ближњих, док су сами заслужили безброjне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Jер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушаjући друге где осуђуjу, или клеветаjу, или се коме потсмеваху, jа обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коjу безначаjну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василиjа, па кренусмо навише.

И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изjурише пред нас ти погани дуси, радуjући се као некоj добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, jер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пиjанице. И jедни од њих ношаху послужавнике с jелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та jела и та пића беху смрдљив гноj и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пиjани, и играху уз музику, и све чињаху исмеjаваjући грешне душе коjе довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моjа преjедања, и када таjно jедох, и када преко мере и потребе jедох, и кад као свиња jедох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова jедох пре но што jе црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере jедох. Исто тако они ми показаше сва моjа опиjања, износећи ми чаше и бокале из коjих сам пила, и броj испиjених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тоj и тоj гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и jедва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше коjе сам у посне дане ради гостиjу или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се каjала. А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случаjно попила пре свете литургиjе. Све то и многа моjа друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имаjу у своjим рукама, жельни да ме у пакао одведу. А jа дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немаjући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши калико треба од дара преподобног Василиjа, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, граjећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартиjе на коjима беху исписани моjи греси. Гледаjући то, jа се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

Путуjући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божиjег Василиjа. Да jоj његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А jа се усудих рећи светим Анђелима: Господо моjа, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо коjе се стално чита по црквама? и зар то не проповедаjу свештенослужитељи Божиjи? Али људи, занети земаљским ништариjама, не маре за то, и сматраjући да jе уживање свакодневно наjедање и пиjење, jеду сваког дана несито и пиjу без сраха Божиjег. Њима jе стомак уместа Бога, не помишљаjу на бидући живат, нити се опамињу Светог Писма каjе говори: Тешко вама сити сад, jер ћете огладнети; тешко вама коjи се напиjате сад, jер ћете ожеднети! (Лк.6:25). И они сматраjу да jе Свето Писмо баjка, и живе безбрижно и разуздано, пируjу и веселе се сваки дан, као онаj еванђелски багаташ. Но они међу њима, коjи су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добиjаjу од Бога опроштаj грехова своjих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своjе, jер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они коjи чине милостињу и правду, испуниће ее живота (Товит.12:9). Они пак коjи се не стараjу да милостињама очисте грехе сваjе, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљуjу тамналики кнезови митарства, коjе си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљуjе дар преподобног Василиjа.

Тако разговараjући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражуjу сви дани и часови, проведени у нераду, и задржаваjу готовани, коjи од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници коjи примаjу плату а не раде колико треба. Тамо се истjазаваjу и они коjи се не стараjу око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на jутрење, и на свету литургиjу, и на друга богослужења. Тамо се испитуjе чамотиња и нехат, и потанко истражуjе свачиjа лењост и нестарање о души своjоj. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да моj недостатак не би допуњен даром преподобног Василиjа. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Jер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних коjе сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Jер ме jе Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми jе Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истjазаваху оне што даjу новац под интерес, и оне коjи нечасним начином зарађуjу, и зеленаше, и оне коjи туђе присваjаjу. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитуjу све неправедне судиjе, подмитљиве судиjе, и судиjе коjи криве ослобађаjу а невине осуђуjу. Тамо се истражуjе закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражуjу сваковрсне неправде коjе су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

Исто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, jер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се jа не боjах. И ми продужисмо пут радуjуђи се.

На сличан начин прођосмо и jеданаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истjазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитуjе и то, да ли jе човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и маjци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитуjу се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и jа бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и jарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радуjући се у Госпаду, коjи штити грешну душу моjу молитвама преподобног оца мог светог Василиjа.

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истjазаваху оне коjи у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне коjи враћаjу зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом jарошћу одводе у тартар.¹ Но милосрђе Госпадње и тамо ме заштити, jер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према неприjатељима своjим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђуjући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугуjем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, jер одлажах слободна из њихових опаких руку.

А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И jа упитах моjе водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моjа, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знаjу сва зла дела свих људи коjи живе по целом свету, као и моjа, не само она jавно већ и она таjно учињена, тачно знаjу и изобличаваjу? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељуjе анђела чувара, коjи невидљиво чуваjући човека, упућуjе га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записуjе сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своjу погибао, одређуjе по jедног злог духа свакоме човеку, коjи стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на коjа га лукавствима своjим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговараjућим митарствима, где се сваки грех записуjе те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада jе они нечастивци спречаваjу, показуjући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они jе не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они jе задржаваjу за време, и затвараjу у тамницу невиђења Бога, и муче jе, укодико им сила Божиjа допушта да jе муче, све док та душа молитвама и милостињама своjих ближњих не буде искупљена. Ако се пак коjа душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да jоj нема наде на спасење, већ jе вечна погибао очекуjе, они jе одмах низводе у бездан, где jе и њима спремљено место за вечне муке, и тамо jе држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом своjим заjедно са њима мучити у паклу огњеном. Знаj jош и ово: овим путем улазе, и истjазаваjу се, само они коjи су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени², и сви туђи Богу овамо не долазе. Jер jош за живота у телу они су душама своjим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимаjу душе, као своj властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражуjу не само разбоjништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитуjе, и на теразиjе ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, баjања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличjу гмизаваца, шкорпиjа, змиjа, аспида и жаба, да их jе било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражуjе блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

Док смо одатде ишли навише, jа упитах свете Анђеле коjи ме вођаху: Господо моjа, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И ниjе ли могуће да човек прође овуда без истjазавања и страха коjи биваjу на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не биваjу све тако истjазаване као ти, већ само слични теби грешници, коjи су непотпуно исповедали своjе грехе, стидећи се и скрваjући пред духовним оцем своjа срамна дела. А они коjи истински исповеде сва своjа зла дела, и жале и каjу се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божиjим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отвараjу своjе књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да jоj учине никакву пакост, нити да jе уплаше, и душа радуjући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своjе грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истjазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свого живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василиjа коме си свим срцем много послужила.

Тако разговараjући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражуjе свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристаjање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, коjом се он горђаше као царском порфирам. И мноштво ђавола стаjаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моjа, и излобличаваху ме, показуjући лица са коjима сам грешила у младости своjоj, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на коjима сам коjи грех учинила. И jа им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поjеде. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моjу: Оставите та давнашња блудна дела; она jе остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да jе она давно престала са грехом, али се ниjе како ваља исповедила пред духовним оцем, нити jе од њега добила прописане заповести за откаjавање грехова. Зато jе наша. А ви: или нам jе оставите, или jе откупите добрим делима. И положише свети Анђели много од моjих дела, но много више од дара преподобног Василиjа, те се тако jедва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражуjу греси супружника, коjи нису били верни у браку и нису постељу своjу брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђуjу отмице ради блуда, и силовања. Ту гразно истjазаваjу и она Богу посвећена лица, коjа су своjу чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и jа показах као велики дужник, и беjах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анеђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моjе потоње трудове и подвиге, и jедва ме откупише, не толико моjим добрим делима колико даром оца мог Василиjа. Од његовог дара врло много узеше и на теразиjе положише, и тако моjа безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомиjу. На њему се истражуjу противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге годости што се таjом врше, коjе jе стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратниjи jе од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гноjем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и jарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радуjући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знаj дакле, да их мало коjа душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао jе човекова од младости његове наклоњена злу, и jедва ко чува себе од блудних нечистота. Мало jе оних коjи умртвљуjу своjе телесне пожуде, зато мало оних коjи ова митарства пролазе слободно. Велика већина коjи довде дођу, овде проподаjу. Jер опаки иследници блудних дела дограбљуjу блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих дригих митарстава испуњjемо пакао своjом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василиjа, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство jереси. Ту се истражуjу неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерjа, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на дамаку небеских врата. Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег дводесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао jе мршав и мрзовољан, но од беса дисао jе огњем немилосрђа. И ако се неко, коjи jе извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своjу девственост и изнурио тело своjе уздржавањем, нађе да jе био немилосрдан и нимилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затвараjу у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василиjа, коjи им од своjих добрих дела подари много за моjе откупљење.

Избавивши се од горких митарстава, ми се затим радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као наjблиставиjи кристал, блистала су неисказано, и на њима стаjаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божиjим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григориjе! то се не да описати! Jер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниjедноме човеку на земљи у срце не дође, таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божjе неприступне славе, око кога стоjе Херувими, Серафими и безброj небесних Воjника, коjи непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављаjући Божиjе милосрђе, коjе греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, коjи наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоjе у обитељи блаженог Василиjа. И свети Анђели ме проведоше свуда, и jа видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, коjе jе Бог уготовио онима коjи Га љубе. И моjи водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитель беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотворним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликуjућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа коjи ме избави од замки вражиjих.

Пошто обиђосмо те обитељи, моjи свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показуjући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледаj, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василиjа. И слушах тамо jаукање, плач и горко кукање оних у мукама: jедни викаху: Тешко нама! Аваj, љутих мика! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилуjе на њих.

Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитель преподобног оца нашег Василиjа, коjу видиш, и упокоjише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василиjе врши помен на тебе. И мени би jасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела³.

Све то преподобна Теодора исприча Григориjу у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василиjе многотрудним подвизима своjим.

Када се виђење заврши, Григориjе се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изjутра, оде код преподобног Василиjа да по обичаjу узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григориjе, где си био ове ноћи? А он као ништа не знаjући одговори: Одмарах се, оче, на постељи своjоj. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њоj, и био си у моjоj обитељи, и размотрио си све што ми jе благодаћу Христовом уготовљено за моj мали труд.

Чувши то од преподобнога, Григориjе позноде да његов сан ниjе био привиђење већ Божиjе откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василиjа. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и оваj га поучи колико беше потребно.

Богу нашем слава у све векове. Амин.

(из списа св. Макариjа Александриског)

Jедном Свети Макариjе Александриски упита Анђеле коjи су га пратили по пустињи: Пошто jе од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покоjника? Анђео одговори: Бог ниjе допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовоj Цркви. Jер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добиjа од чуваjућег jе Анђела олакшање у тузи коjу она осећа због разлучења са телом; добиjа зато што jе за њу извршено у Цркви Божиjоj славословље и принос, те се у њоj рађа блага нада. Jер у току два дана души се дозвољава да заjедно са Анђелима коjи се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа коjа љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у коjоj се растала са телом, понекад око гроба у коме jе тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо. Добродетељна пак душа хода по оним местима на коjима jе обично творила правду. У трећи дан Онаj коjи jе васкрсао из мртвих наређуjе да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичаj вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређуjе да се покажу души разна и приjатна насеља Светих и лепота Раjа. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављаjући Творца свега, Бога. А посматраjући све то, она се измењуjе и заборавља тугу коjу jе имала боравећи у телу. Али ако jе крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавноj. А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели jе поново узносе на поклоњење Богу. Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњење, Владика (Господ) свих наређуjе одвести душу у пакао и показати jоj сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у коjима находећи се душе грешника непрестано кукаjу и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судиjа одређуjе души место коjе одговара њоj према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле.

Ми се спасавамо само краз све свете таjне и све свете врлине; спасавамо се само са свима Светима. Сваки Свтитељ jе имао по неку врлину као своjу, као своj рецепт спасења, али се спасавао и са осталима. Jер, ниjе могао бити милостив ако ниjе човекољубив; ниjе могао одржати то милостивотворно расположење, ако се ниjе молио Богу. Човек се спасава саборно у Цркви, са Господом Христом као центром, са Пресветом Богородицом, са свима небеским Анђелима и Арханђелима, са свима Светима. То jе Црква све заjедно са свима, све саборно. Ми не зномо како се спасавамо. Ми се молимо, или чинимо милостињу, али шта ми знамо колико то доприноси нашем спасењу, то ум човеков не може да обухвати и смести. Шта ми знамо: колико данас Свети Антониjе молитвама своjим држи васељену. Jер сви се Светитељи моле, они се стално моле Богу за нас. Ко зна колико Светитеља своjим молитвама спасаваjу нас. Човек jе бескраjно биће, допуњуjе се само бескраjним, Божанским, Богочовечанским.

Господе, о Господе, даj ми да себе осећам Тобом; да себе мислим Тобом; да себе водим Тобом; да себе живим Тобом; да себе васкрсавам Тобом.

Архимандрит Jустин

(из књиге На Богочовечанском путу)