Источник

Ѳ

Ѳадде́й

Ѳадде́й (Λεββαῖος ὁ ἐπικληθείς Θαδδαῖος, Lebbæus cognominatus Thaddæus) – Леввей, прозванный Фаддеем, имевший и третье имя: Иуда Иаковлев, один из двенадцати Апостолов, писатель соборного послания.

См. выше: І҆ꙋ́да І҆а́кѡвль, Левве́й

Мф.10:8 левве́й, нарече́нный ѳадде́й.

Мк.3:18 наречѐ – ѳадде́а.

Ѳама́ра

Ѳама́ра (Θάμαρ, Thamar) – Фамара, жена Ира, старшего сына Иуды, прижившая со своим свекром Фареса и Зару.

Мф.1:8 І҆ꙋ́да же родѝ фаре́са и҆ за́рꙋ ѿ ѳама́ры.

Ѳа́ринъ

Ѳа́ринъ (τοῦ Θάρα, Tharæ) – Фарин (Фары).

Фара – десятый от Ноя патриарх, отец Авраама.

Лк.3:34 [сн҃ъ] ѳа́ринъ.

Ѳео́фїлъ

Ѳео́фїлъ (Θεόφιλος, Theophilus) – Феофил, благочестивый и знатный муж, к коему Апостол и Евангелист Лука писал Евангелие и Деяния Апостольские.

Лк.1:3 порѧ́дꙋ писа́ти тебѣ̀, держа́вный ѳео́фїле.

Деян.1:1 Пе́рвое ᲂу҆́бѡ сло́во сотвори́хъ ѡ҆ всѣ́хъ, ѽ, ѳео́фїле.

Ѳе́ѵда

Ѳе́ѵда (Θευδᾶς, Theudas) – Февда, возмущавший во времена Августа народ Иудейский к восстанию против Римского правительства, по поводу податного налога.

Деян.5:36 пред̾ си́ми бо де́ньми воста̀ ѳе́ѵда.

Ѳѡма̀

Ѳѡма̀ (θωμᾶς, Thomas, близнец, с Евр.) – Фома, один из двенадцати Апостолов. Память 30 июня и 6 октября.

Мф.10:3 ѳѡма̀ и҆ матѳе́й мыта́рь.

Мк.3:18 наречѐ – ѳѡмꙋ̀.

Лк.6:15 матѳе́а и҆ ѳѡмꙋ̀.

Ин.11:16 Рече́ же ѳѡма̀ – ᲂу҆чн҃кѡ́мъ. 14:5 Глаго́ла є҆мꙋ̀ ѳѡма̀. 20:24 Ѳѡма́ же – не бѣ̀ тꙋ̀ съ ни́ми. 20:26 по дне́хъ ѻ҆сми́хъ па́ки бѧ́хꙋ внꙋ́трь ᲂу҆чн҃цы̀ є҆гѡ̀, и҆ ѳѡма̀ съ ни́ми. 20:27 Пото́мъ гл҃а ѳѡмѣ̀. 20:28 ѿвѣща̀ ѳѡма̀. 21:2 бѧ́хꙋ вкꙋ́пѣ сі́мѡнъ пе́тръ, и҆ ѳѡма̀ нарица́емый близне́цъ.

Деян.1:13 и҆дѣ́же бѧ́хꙋ пребыва́юще – ѳѡма̀.

Ѳѷаті́рскїй

Ѳѷаті́рскїй (θυατείρων, Thyatirorum) – Фиатирский.

Деян.16:14 порфѷропрода́льница ѿ гра́да ѳѷаті́рскагѡ.

Откр.2:18 а҆́гг҃лꙋ ѳѷаті́рскїѧ цр҃кве напишѝ.

Ѳѷаті́ръ

Ѳѷаті́ръ (τὰ Θυάτειρα, Thyatira) – Фиатир, город в Лидии (в Малой Азии).

Откр.1:11 и҆ въ ѳѷаті́ръ. 2:24 Ва́мъ же гл҃ю и҆ про́чымъ сꙋ́щымъ въ ѳѷаті́рѣ.

Ѳѷи́ннъ

Ѳѷи́ннъ (θύϊνος, thyinus) – благовонный.

Откр.18:12 и҆ всѧ́кагѡ дре́ва ѳѷи́нна.

Ѳѷмїа́мъ

Ѳѷмїа́мъ (θυμίαμα, suffitus) – фимиам; каждение.

Лк.1:10 моли́твꙋ дѣ́ѧ внѣ̀, въ го́дъ ѳѷмїа́ма (во время каждения).

Откр.5:6 и҆мꙋ́ще кі́йждо гꙋ̑сли – пѡ́лны ѳѷмїа́ма. 8:3 даны̀ бы́ша є҆мꙋ̀ ѳѷмїа́ми мно́зи. 18:13 кори́цы и҆ ѳѷмїа́ма.


Источник: Справочный и объяснительный словарь к Новому Завету / Сост. Петром Гильтебрандтом, членом археографической комиссии Министерства народнаго просвещения. - Петроград: Печатня А.М. Котомина с товарищы, 1882. - XX, 2448 с.

Комментарии для сайта Cackle