Щ
Щади́ти
Щади́ти (φείδεσθαι, parcere) – щадить: беречь.
1Кор.7:28 а҆́зъ же вы̀ щаждꙋ̀.
2Кор.12:6 щаждꙋ́ же, да не ка́кѡ кто̀ вознепщꙋ́етъ ѡ҆ мнѣ̀ па́че.
Щадѧ̀
Щадѧ̀ (-ѧ́й) (φειδόμενος, parcens) – щадящий.
Деян.20:29 не щадѧ́щїи ста́да
2Кор.1:28 ꙗ҆́кѡ щадѧ̀ ва́съ, ктомꙋ̀ не прїидо́хъ въ корі́нѳъ.
Щедро́та
Щедро́та (οἰκτιρμός, miseratio) – щедрота: милосердие, сострадательность.
Рим.12:1 Молю̀ ᲂу҆̀бо ва́съ, бра́тїе, щедро́тами бж҃їими (милосердием Божиим).
2Кор.1:3 ѻ҆ц҃ъ щедро́тъ (милосердия) и҆ бг҃ъ всѧ́кїѧ ᲂу҆тѣ́хи.
Флп.2:1 а҆́ще ко́е милосе́рдїе и҆ щедрѡ́ты (сострадательность).
Кол. 3:12 во ᲂу҆трѡ́бы щедро́тъ (в милосердие).
Ще́дръ
Ще́дръ (οἰκτίρμων, qui est miserator) – щедрый: сострадательный.
Иак.5:11 ꙗ҆́кѡ многомлⷭ҇тивъ є҆́сть гдⷭ҇ь и҆ ще́дръ (ибо Господь весьма милосерд и сострадателен).
Щи́тъ
Щи́тъ (θυρεός, scutum) – щит.
Еф. 6:16 над̾ всѣ́ми же воспрїи́мше щи́тъ вѣ́ры.