Митрополит Амфилохије о Патријарху Павлу: Човјек огромног смирења и дубоког богољубља

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру на седмогодишњици упокојења Његове светости Патријарха Павла, 15. новембар 2016. године

Када смо били у Патријаршији са, блаженог спомена, Патријархом Павлом, када смо служили вечерњу службу, тамо је био један јеромонах, мислим да се звао Димитрије. Он је био проста и добра душа па се мало уплашио што је ту патријарх. Па ће на крају да каже, као и наш отац Исак, он каже: «Да помене молитвама и нашега Патријарха Павла и Митрополита Амфилохија.» И ми смо изашли и отишли у гостопримницу код сестара, па ћу ја да кажем Патријарху Павлу: «Ваша светости, па није никакво чудо што Вас помену у отпусту, али гдје мене помену?»

А он каже: «Па и ја се чудим.»

Наш Патријарх Павле је заиста велики Божији дар нашој Цркви православној и он је као такав примљен у свим помјесним црквама. Неко ми је испричао јуче како је срео једног човјека у Колашину који је атеиста, у Бога не вјерује, нити у Цркву иде. И сад родио му се син и он је њему дао име Павле. А овај га пита: «Па имаш ли ти некога у породици ко је Павле?»

А овај му каже: «Немам.» «Па чекај, откуд си му дао име Павле?»

А он каже: «То је име Патријарха Павла.»

Атеиста у Црној Гори је назвао свог сина по Патријарху Павлу. И мени кажу моји на Цетињу: «А што ти нијеси као Патријарх Павле?»

Е, па сад, није лако бити као Патријарх Павле. «Створи Бог Павла и разби Бог калуп.» Он је био изузетна једна личност, а једна од основних његових начела, које није лако испунити, било је «да ријечи буду благе, а аргументи јаки.» То је он стално подвлачио. Човјек огромног смирења, стрпљења, трпљења и великог и дубоког богољубља и љубави према Христу. Сав живот му је био у знаку Христа и Светог апостола Павла, који је био његов узор и мало-мало па је увијек цитирао апостола Павла у својим бесједама. Сјећам се кад смо ишли у Русију, московски Патријарх Алексеј, а он чак ни васељенског патријарха није излазио на аеродром да дочека, једино кад дође Патријарх Павле он га чека на аеродрому и испраћа из Моске са аеродрома.

У најтежим временима он је био и на Косову и Метохији. Он, као што знате, није имао кола, него је ишао аутобусима и пјешке, а манастирима није било баш лако у то вријеме, ни онда, па ни данас. И онда је тражио тамо сестре, мати Иларију, манастира Девича и друге. И он ће да каже: «Када последњи човјек на Косову буде имао кoла, онда ћете и ви да их имате.» A већ о томе причамо, отац Макарије је имао неког фићу. И сад вози Макарије фићу, и вози се Павле са њим и каже да ће да се вози фићом, али ће да плати бензин онолико колико кошта карта аутобуска, иначе неће да се вози. И иде он са оцем Макаријем, а Макарије је био Банаћанин, сто двадесет килограма, и био је пун онако, а игуман. И сад је увео поредак Епископ рашко-призренски Павле, типик монашки да, прије свега, нема меса у манастиру, како и јесте прави монашки пост, али Банаћанин је био и није баш тако навикао, а имао је и шећер сиромах, па ипак и није баш могао тако да пости. А онда иду они и иде неки руски камион и пита Макарије: «Је ли, Преосвећени, која кола више троше нафте, овај руски или овај наш фићо?»

Па каже: «Бог га видио, оче Макарије, па види колика је ова грдосија. Па природно је да он више троши.» «А што онда ви тражите од мене да једем колико и ви.» Пошто је Патријарх Павле онако малецни.

А сликао се једном са кошаркашима који су дошли у Патријаршији, а он онако малецан, па су они стали иза и он се окрене и каже: «Опростите ако вас заклањам.»

Молитвама Светога оца нашега Павла, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Aмин.